Otprilike nekoliko meseci kasnije, naš „zimski“ seminar je počeo u utorak, 12. juna. Presrećni, nedelju dana ranije smo mahnuli školi i potpuno zbunjeni stigli u Petnicu koja više nije ona stara sa fotografija koje su nam pokazivali, a nova se još uvek gradi. Posle kratkog upoznavanja i razgovora sa Vigorom i Ackom krenuli smo u potragu za sobama po smeštajnom objektu, ne pomislivši da možda ipak treba da od ulaza odemo levo, a da su ekolozi dobili sobe sa desne strane. Za ručkom smo zatekli čuveni petnički pasulj, i posle sat vremena počela su nam prva predavanja.
Mrkša nas je dočekao sa limesima i funkcijama koji su posle kratke pauze za večeru porasli u integrale. Izgubljeni, posle jedne izmoljene pauze oko pola 11 (da popijemo kafu dok se prodavnica ne zatvori) smenjivali smo se na tabli i bledo gledali integrale za koje je Mrkša tvrdio da se rešavaju intuitivno. Kada smo već izgubili svaku nadu, za to veče se predavanje završilo, sa napomenom „vidimo se sutra posle doručka“. Optimistično smo krenuli na spavanje, i sledećeg trenutka shvatili da je 4 ujutro, a mi se pored liftova pozdravljamo sa istoričarima. Sutradan (tj. istog jutra, preciznije rečeno) nastavili smo sa integralima, koji su odjednom delovali mnogo lakše prethodne večeri, verovatno zato što smo odspavali u međuvremenu. Dobili smo anketu opšte (ne)kulture koja nas je ostavila u čudu jer smo prvi put čuli da nešto što se zove Dupla škorpija postoji, da je to pesma i da nas pitaju ko to peva. Druženje sa Mrkšom smo završili uz diskusiju koji skup brojeva je najveći, a on je istog dana otputovao i ostavio nas da radimo još jednu anketu, ovaj put da nam pokaže da fiziku verovatno ne znamo baš tako dobro kao što smo mislil. Uz grmljavinu, munje, pljusak i jedno nestajanje struje veče smo proveli sa Aleksandrom Bogojevićem, novim naučnim metodama i planovima za projekat Venera u Petnici, koje je deo mladih fizičara slušao sve do pola pet ujutro, dok Acko nije proglasio razlaz.
Četvrtak smo proveli sa Tijanom koja nam je pričala o obradi rezultata merenja (svega dan-dva kasnije, shvatićemo koliko će nam to biti korisno) i Milošem i Sanjom iz Vikimedije koji su nam objašnjavali kako da pišemo članke (buduće seminarske radove) na Vikipediji i vesti na Vikivestima. Uveče nam je Milan objašnjavao ponešto o kvantnoj elektrodinamici i strelicama, a započeli smo intervjue sa saradnicima, po sistemu deset na jedan. Već smo počeli da mislimo da Petnica i nije toliko strašna kao što su nam pričali, imali smo mnogo više slobodnog vremena nego što smo očekivali, dok nije došao petak, posvećen uglavnom laboratorijskoj vežbi. Sekli smo kvadrate od papira, gužvali ih u loptice, mesto nonijusom merili ih šestarom na milimetarskom papiru, a onda računali koliko dimenzija ima zgužvana loptica od papira. Saradnici su nas ostavili same u učionici i jednog po jednog nas izvlačili na intervjue, već popularno prozvane ispitivanja. Pisali smo izveštaje, crtali grafike, nosili ih na proveru, ponovo pisali, crtali, još jednom ispravljali, i konačno doživeli nirvanu kada je izveštaj prihvaćen.
Većina je odabrala teme za seminarske koji bi trebalo da postanu članci na Vikipediji, i biblioteka je ceo dan bila ispunjena fizičarima koji su pregledali police i u očajanju pokušavali da razumeju čak i ruske zbirke, ne bi li shvatili o čemu treba da pišu i drže prezentaciju.
Slušali smo o kvarkovima, laserima, tamnoj materiji, antimateriji, Suncu, pozitronima i rešetali predavače pitanjima sa svih strana. U međuvremenu smo došli do paradoksa vektora Ш koji je toliko trivijalan da je intuitivno jasan, banane, teorije struna na petnički način i zaključka da tangenta na svaki izraz vodi u Čačak. Glavno pitanje tih dana: Šta je čovjek i kaj će mu slobodni softver? U subotu smo ceo dan, a i noć, proveli što za računarima što nad knjigama, dovršavajući seminarske i lupajući glavu kako da u tri minuta objasnimo fiziku elementarnih čestica, kvantne računare, statistički smisao drugog principa termodinamike, Džul-Tomsonov efekat, tau leptone, helijum-kadmijumske lasere… Čitavo nedeljno prepodne, sve do ručka, trebalo nam je da svi ispričamo o čemu smo pisali, i kao nagradu dobili pohvalu od Acka za dobro urađene prezentacije i odlazak na bazen.
Slušali smo još o matematičkoj geometriji, Kopernikanskoj revoluciji i meteorskoj astronomiji. Poslednje predavanje bilo nam je o kvantnoj fizici, gde je Đorđe odmah na početku obećao da, iako nas je Mrkša naučio izvodima, neće biti matematike. Arheolozi i istoričari su nas dozivali sa tribina, a vredni fizičari su polako shvatali zašto je kvantna toliko važna i razliku između bozona i fermiona. Posle toga smo ocenili predavanja, dobili slike, i izašli u poslednju petničku noć za ovaj seminar. Malo smo bili na žurci koju su arheolozi napravili kod nas u učionici, malo igrali mafije, malo se slikali, malo samo sedeli i pričali, i niko nije bio spreman da shvati da sutra ujutro idemo iz stanice.
Mahali smo saradnicima kroz prozore, a na povratku je autobus Valjevo-Beograd bio pun zaspalih Petničara. Pozdravljanje na stanici je trajalo sigurno nekih pola sata, a mi smo obećali jedni drugima da ćemo svakako ostati u kontaktu, završiti članke i postaviti ih na Vikipediju, a da će većina slika otići direktno na Fejsbuk.
Marija Petrović, Ognjen Stanisavljević
Mentor: Slobodan Vrhovac
PDF
U ovom radu ispitivana je struktura pakovanja dvodimenzionalnog granularnog materijala u uslovima izmenjene efektivne gravitacije. Naš granularni materijal predstavljale su plastične kuglice prečnika 5.8mm. One su ispuštane u posebno dizajniranu dvodimenzionalnu posudu koja je bila ispunjena fluidima različitih gustina čime su postignuti uslovi redukovane gravitacije. Nakon svakog formiranog pakovanja, koje je činilo veliki broj kuglica, ona su fotografisana a obradom fotografija uz pomoć Voronijeve teselacije vršena je strukturna analiza dobijenih pakovanja.
Marko Kabić, Sara Bogojević
Mentor: Miloš Božović
PDF
U ovom radu je ispitivano da li postoji specifično ponašanje finansijskog tržišta akcija, za vreme kriza, na osnovu kojeg bi se one mogle predvideti. Korišćen je rezultat ranijih radova koji pokazuju da, u periodima kriza, kretanje cena akcija postaje korelisanije, budući da cene svih akcija počinju da opadaju. Uočena je veličina koja odražava ovu korelaciju i posmatrano je njeno ponašanje u periodima visoke korelacije, koji su smatrani krizama. Pokazano je da samo u periodima kriza ova veličina stepeno zavisi od vremena, što predstavlja zakon skaliranja. Ovaj zakon je karakterističan za brojne fizičke sisteme, što je omogućilo stvaranje analogije između finansijskih tržišta i fizičkih sistema. Kao primer fizičkog sistema, korišćen je fizički sistem feromagneta. Feromagneti su supstance koje pokazuju magnetna svojstva samo ispod određene ,,kritične”” temperature, kada veličine koje opisuju njegovo stanje počinju da odražavaju zakon skaliranja. Time je postignuta analogija između ulaska feromagneta u magnetni režim i ulaska finansijskih tržišta u krizni režim.
Isidora Jakovljević, Zoran Šukurma
Mentor: Branimir Acković
PDF
Mpemba efekat je pojava da se pri određenim uslovima i parametrima voda više početne temperature zaledi pre nego voda niže početne temperature. Efekat je poznat od davnina, ali do danas nije u potpunosti objašnjen. Cilj projekta je bio otkriti da li i pri kojim uslovima isparavanje utiče na pojavu Mpemba efekta. Ispitivana je promena temperature vode tokom vremena, pri hlađenju u zamrzivaču u posudama različitih materijala, oblika i veličina. Takođe je provereno da li će do efekta doći ukoliko se voda nalazi u zatvorenim posudama.
Teodora Đorđević, Mario Cekić
Mentor: Jelena Pajović
PDF
Teorija haosa je svojim nastankom u XX veku dovela do veoma interesantnih otkrića koja su imala značajan uticaj na modernu nauku. U ovom radu ispitavano je prisustvo haosa u kretanju Malkus-Lorencovog točka. Malkus-Lorencov točak je primer mehaničkog sistema čije se kretanje može opisati Lorencovim jednačinama. Istraživanju je najpre pristupljeno putem kompjuterske simulacije, a zatim je korišćena aparatura slična onoj koju je Malkus predložio kako bi se eksperimentalno potvrdile pretpostvke. Pomoću konstruisane aparature su izvršena merenja ugaonih brzina za nekoliko uzoraka parametara dobijenih putem simualacije, nakon čega je pomoću indikatora haosa ispitano prisustvo haosa u kretanju točka. Kao kvalitativni indikatori haosa korišćeni su spektar snage, autokorelaciona funkcija i fazni dijagram.
Petar Bojović, Jelena Marković
Mentor: Vladan Pavlović
PDF
U ovom radu su vršena merenja kojim je određen koeficijent površinskog napona različitih tečnosti difrakcijom svetlosti na kapilarnim talasima. Kapilarni talasi su generisani pomoću tanke igle, koja je pričvršćena za zvučnik i vrhom dodiruje površinu tečnosti čiji se površinski napon određuje. Sinusni signali određenih frekvencija se šalju zvučniku, koji ih dalje prenosi na iglu koja generiše kapilarne talase. Nakon usmeravanja laserskog snopa ka površini tečnosti i odbijanja od kapilarnih talasa na zaklonu nastaje difrakcionu sliku. Analizom difrakcione slike se određuje talasna dužina talasa na vodi, a preko nje koeficijent površinskog napona. Površinski napon dobijen za destilovanu vodu je (103 ± 6) mN/m, za 96% etanol (26 ± 2) mN/m, a za rastvor vode i etanola u razmeri 1:1 (27,6 ± 0,6) mN/m.
Aleksandar Bukva
Mentor: Đorđe Radičević
PDF
U radu razmatramo dvodimenzionalni elektronski gas u prisustvu magnetnog polja orijentisanog normalno na ravan u kojoj se kreću elektroni. Cilj rada je bio pokazati identičnost velikog broja elektrona u magnetnom polju, koji su opisani Loflinovom kao i Džojnt-Muselinovom funkcijom, i velikog broja elektrona u potencijalu linearnog harmonijskog oscilatora,
Autor: Ksenija Simonović
Ponedeljak, prvi u mesecu, nešto posle 12 sati. Autobus iz Beograda se zaustavlja u Valjevu, na stanici opšta cika, grljenje i pozdravljanje. Stigli su Petničari. Letnji seminar fizičara, astronoma i elektronaca. U Stanici nas je sačekala ekipa francuskih studenata koji su već neko vreme bili na razmeni. Nismo stigli ni do ručka za koji je, pogađate, bio pasulj, a već smo dobili zadatak. Trebalo je da napravimo algoritam i na osnovu njega se podelimo u dve grupe, po visini. Nižu grupu je predavanje čekalo u biblioteci, po Ackovim rečima: „Jer je tamo niži plafon“, a višu-mene i još 29 momaka, u geografiji. Algoritam su, uz čuveno Đoletovo: „Ajnštajne, to je 61, a ne 71!“ osmislili i u delo sproveli Pera i Miloš, i polako smo se zaputili svako ka svom odredištu. Nas visoke čekao je Igor, a niske Savan, obojica sa istom temom-obrada rezultata, greške merenja i statistika. Jedno dugo i naporno sedenje, koje se već za par dana pokazalo kao apsolutno neophodno za bilo šta što ćemo dalje raditi. Glava punih statističkih grešaka izašli bismo na pauzu da protegnemo noge i podsetimo se ukusa petničke kafe, i tako od 4 do 8, iako smo pomalo i skretali sa teme: Raspravljali smo o Higsovom bozonu i šta tačno znači pet σ nivoa poverenja, ako 3 σ obuhvata 99,73% ukupnog uzorka. Sa ovog predavanja, Savanovog, potiče i naše buduće geslo za pisanje izveštaja: „Kao mini suknja. Dovoljno dugačak da pokrije sve što treba da bude pokriveno, a dovoljno kratak da ostane zanimljivo“. Posle večere smo se vratili u staru biblioteku, gde su nas dočekali Darth Vader, tamna materija i Tijana sa novosadskog PMF-a. Još sigurno pola sata nakon završetka predavanja, i dalje smo pričali i zapitkivali Tijanu o mogućnostima koje bi tamna materija otvorila kada bismo shvatili šta je to. Marko nam je zakazao sastanak za sutra, kao i za svaki od narednih dana, dodavši da nema kašnjenja, inače se-peva. Veče smo proveli potvrđujući da je u Petnici zaista najbrži internet u Srbiji, iako zato nema uvek tople vode. Malo smo se šetali unaokolo, gledali šta je sve izgrađeno, pričali i upoznavali se sa drugim polaznicima da bismo se na kraju uz grickalice i slatkiše okupili u jednoj sobi i bavili se crnom magijom. Na spavanje jesmo, po petničkom vremenu, otišli rano, ali to ipak nije spasilo Grigorija koji je, pametno, hteo da ugrabi priliku da se naspava, od lupanja po vratima da bi otključao cimerima kada su i oni odlučili da spavaju.
Drugi dan nam jeste otpočeo sastankom, s tim da nas je Marko, za prvi put, oslobodio pevanja. Posle doručka, prva vežba-matematičko klatno. Saradnici su nas podelili u parove, po seminarima, metodom „kako je mali Gaus sabirao brojeve“. Objasnili su nam šta i kako da radimo, kako da od matice i žice dobijemo klatno, kako da, čisto da nam bude zanimljivije, odredimo dužinu niti preko naših datuma rođenja i poslali nas u labu. Samo nam nisu rekli kako da dohvatimo cevi tik ispod plafona za koje smo morali da ih kačimo, jer su neka bila duga i preko 2m. Mali savet: Nemojte, ali ozbiljno, nemojte da se penjete na crne stolice u labi ako ih niko ne drži da se ne okreću ispod vas. Pošto su sva klatna postavljena tražili smo druge grupe sa kojima ćemo se rotirati da bismo imali različite dužine niti, merili po 20 oscilacija i trudili se da se ne upetljamo u nečiju, kako ih je Steva maštovito nazvao, zamku u vidu klatna. U ovoj fazi jedini problemi nastajali su ako bismo se zabrojali, ipak zapetljali, ili se nečije klatno u pola merenja odvezalo. Posle ručka smo prionuli na pisanje, većini ljudi prvog petničkog izveštaja. Saradnici su nam zadali rok do 5 sati, i kada smo u panici i žurbi predali poludovršene izveštaje i grafike razmišljajući kako smo za brojnu vrednost gravitacionog ubrzanja dobili 7 umesto 9.81 otišli smo kod Košija na programiranje. Većina nas se prvi put susrela sa programskim jezikom C++, i učili smo kako da napišemo program tipa „Unesi i saberi dva broja, pa vrati rezultat“. Već istog dana, posle večere smo napredovali sve do logičkih operatora, petlji, blokova komandi i nekih jednostavnijih zadataka. Sutradan je trebalo da radimo vežbu sa gnomonom, ali zbog lošeg vremena smo se opet posvetili programiranju, ovaj put kod Damjana. Radili smo zadatke, prvo na papiru, pa zaista u programu, i popodne smo dobili simulacije. Trebalo je da predstavimo klatno sa oprugom umesto niti, četiri mrava koji se jure po kvadratu, pad kapljice kiše, verovatnoću da dvoje ljudi ima isti rođendan, a napredne grupe su se bavile računanjem integrala Monte Karlo metodom i trouglom Serpinskog. Nakon zapitkivanja saradnika cele večeri i jako velikog dela noći, simulacije su konačno završene i poslate, i mislim da je to bila jedina noć kada je Petnica bila tiha. Acko je naručio lepo vreme od Rusa i stvarno je bilo sunčano, tako da smo se bavili našim gnomonima. Prvo je trebalo da smislimo kako da ih učvrstimo, a onda da svakih nekoliko minuta u toku par sati beležimo dužinu senke koju je bacao. Posle ručka smo ponovo pisali izveštaje, i posle nekoliko produženih rokova shvatili šta sve može da se uradi za 15 minuta. Poslali smo ih negde oko pola 11, i otišli da gledamo film sa kog su ljudi izlazili jedan po jedan, nije se baš najsjajnije udao. Sledećeg jutra smo dobili ispravke izveštaja i pokušavali da uhvatimo vremena da ih pišemo i šaljemo, što astronomima, što fizičarima. Naime, počele su nove vežbe. Fizičari su se u dva dana suočili sa određivanjem koeficijenata površinskog napona i viskoznosti, divergencije laserskog snopa i odnosa za vazduh, kao i sa difrakcijom na dlaci i osciloskopom. Na opšte iznenađenje i radost, u laboratoriji smo, osim opreme, zatekli i drugare iz Petničke Meteorske Grupe, Iliti PMGovce, tako da je postalo još zabavnije. Gubili smo kuglice u glicerolu, trudili se da pronađemo ručno rađeni prsten za površinski napon i svakog časa trčali od table sa zapisanom rotacijom do biblioteke ili računarske da otkrijemo šta nam je sledeća vežba. Družili smo se sa Cvicom, Leom, Stevom, Vladanom i Vladom, i pokušavali da zapamtimo što više detalja koje ćemo kod kuće uneti u izveštaj. Astronomi su proučavali termalne šumove na snimcima CCD kamerom, a elektronci počeli da sastavljaju svoja kola. Tu negde smo se pozdravili sa Marom, i u pauzama regrutovali ljude za snimanje spota pod radnim nazivom Gangam style u Petnici, koje nažalost nije realizovano. A smislili smo fenomenalne uloge, čak su naši divni saradnici sa fizike pretili Acku otkazivanjem poslušnosti ukoliko on odbije da učestvuje. Sutradan smo se prvo prošetali do mreže koju je letnji seminar arhitekture projektovao i napravio, a PMG je koristi za odmor kada ide na posmatranja, a onda su fizičari dobili poklon-paketiće i jednostavno uputstvo: „Napravite katapult, uveče je takmičenje.“ Koje je i bilo, i da nam se nije slomila kašika, katapult Krsta bi nam sasvim sigurno radio! Ovo je bilo prvo veče koje su fizičari imali slobodno. Astronomi su pisali izveštaje, a dobijali smo neproverene informacije da su elektronci i dalje u laboratoriji, ali niko nije bio siguran.
Seminar se već bližio kraju, došla je i nedelja, i uglavnom smo bili u biblioteci, birali radove iz Petničkih svezaka koje bismo da branimo i smišljali kako to da izvedemo. Tako nam je, sem pisanja n-te ispravke izveštaja, protekao dan, a te večeri je Petnicu pogodio olujni vetar, dovoljno jak da nosi kante za smeće naokolo i onesposobi sva automatska vrata, kako na labi, tako i na stacionaru, tako da smo ih od tada zatvarali (i otvarali) ručno. Pošto smo na brzinu pozatvarali prozore, bilo je potpuno prirodno da izletimo napolje, popnemo se na tribine i, trudeći se da ne poginemo, pokušamo da odigramo Gangam style. Jedan po jedan smo se predavali i odlazili unutra da se zgrejemo, i uglavnom se sutradan probudili promukli. Kao i u nedelju, dobar deo ponedeljka smo se bavili prezentacijama. Popodne smo izlagali radove, koji su na fizici bili jako raznovrsni-od merenja mase Jupitera na osnovu položaja njegovih satelita, preko merenja dimenzija kapi vode, do matematike na Fejsbuku. Iza svakog rada je usledilo pitanje „A znaš li šta rade autori ovog projekta danas?“, sve dok se nije stiglo do optičkih pinceta koje su pisali Mara i Vlada, uz zaključak „Ok, obzirom da ste se do juče družili sa autorima, nećemo vas pitati šta rade, verujemo da znate.“ Imali smo sastanak sa Vigorom, tzv. Wig show, „nešto sa perikama“. Objašnjavao nam je kako teče procedura u slučaju da pod uticajem Koka-Kole, slatkiša i drugih psihoaktivnih supstanci odlučimo da se ponovo prijavimo. Posle večere smo dovršili prezentacije, popunili ankete, dobili slike i opravdanja, čak i pohvale od Acka, i oproštajno veče je zvanično počelo. Igrali smo stoni tenis u holu, opraštali se od brzinskog interneta, pravili karaoke, svirali gitaru i u tri ujutro naručivali picu u staroj biblioteci. Naravno, bez spavanja. Pakovali smo se negde u 7 ujutro, i okupili se oko pola 8 da ispratimo bus za Novi Sad koji je trebalo da krene ranije, ali nije. Posle brzinskog doručka smo se svi spakovali u jedan, konačno pristigli, autobus i ostali budni taman toliko da se pozdravimo sa svima koji su nas napuštali već u Valjevu. Umesto u Beogradu, mi koji smo ostali smo probuđeni nešto ranije, uz naređenje da se rasporedimo u druga dva autobusa koja su se odnekud tu stvorila, pošto se naš pokvario. Potpuno bunovni smo se podelili u ta dva, i stigli u BG sa možda 5 minuta razmaka, ali taman dovoljno da ne stignemo da se pozdravimo kako bi trebalo. Otpratili smo ljude na prave autobuse za dalje, i konačno se razišli. Kući na spavanje, pisanje izveštaja, prebacivanje mozga nazad na školu, u susret postpetničkoj depresiji i smišljanju projekata za sledeće seminare, uz nadu da ćemo i na dvojci biti u ovom sastavu. Ali pre svega, da se naspavamo.
U utorak, prvog dana marta, nas 26 polaznika seminara fizike našlo se u učionici geografije nastavnog centra IS Petnica. Poneko uzbuđen, poneko uplašen, ali svi zaintrigirani da vide da li će zaista u Petnici biti “onako kako su nam pričali”.
Na prvom sastanku usledilo je upoznavanje sa Ackom, ekipom saradnika i ostalim polaznicima (gde smo imali zadatak da predstavimo osobu koja je sedela pored nas, što je praćeno opštim smehom i što je najavilo opuštenu atmosferu). Naravno, za ručak smo tradicionalno imali čuveni petnički pasulj. Prvo predavanje na temu “Čemu služi fizika?” otvorilo je mnoga pitanja i dalo nam materijal za razmišljanje, da bi nas već sledeće – Adrijina lekcija o funkcijama, integralima i izvodima, pomalo zaplašilo. Kada smo već umorni i pogubljeni među svim tim jednačinama i pravilima postali gotovo ubeđeni da ćemo višu matematiku sanjati iste noći, predavanje se završilo. Uz gitaru i nekoliko lepih glasova započela je naša prva žurka, dok je još nekoliko fizičara na tabli pokušavalo da napiše izvod funkcije x na x-ti stepen.
Nekoliko sati sna, a neke možda ni toliko, delilo nas je od crtanog filma u 8.45 (Acku sve čestitke, ali je ipak Stevin crtać “The Dot and the Line: A Romance in Lower Mathematics” osvojio najviše glasova publike). Veliku diskusiju o školskom sistemu u zemlji i odnosu prema nauci potegao je razgovor sa Vigorom Majićem, direktorom “Petnice”. Popodne smo sa Marom i Vladom vežbali izvode i integrale, što nam je uglavnom raščistilo nejasnoće od prethodne večeri. Savan nas je upoznao sa obradom rezultata merenja i otkrio tajne za računanje jednačine prave sa grafika uz minimalnu moguću grešku. Treba spomenuti i testove nekulture i neznanja sa kojima smo se suočili u toku prva dva dana našeg boravka u Petnici. Međutim, nismo se dali previše zaplašiti rezultatima testova, iako smo postali svesni da možda i ne znamo fiziku sjajno kao što smo zamišljali, a i da nemamo posebno bogato znanje iz opšte kulture.
Ceo četvrtak je prošao u znaku vežbi. Borili smo se sa matematičkim klatnom, grafikom i pisanjem izveštaja, a saradnici su nas uporno vraćali na ispravljanje grešaka do duboko u noć.
Četvrtog dana smo se upoznali sa Wiki-jem seminara fizike i konačno dobili svoje termine, popularno zvane termiti. Malo smo tražili smo na Internetu i u biblioteci, pokušavajući za početak da otkrijemo šta uopšte znači naš pojam. Ostatak dana je protekao u slušanju predavanja Danice Stojiljković o elementarnim česticama. Danica je bila obasuta gomilom pitanja zainteresovanih, ali i skeptičnih mladih fizičara.
U subotu smo polako privodili kraju izradu svojih Wiki stranica. Saznali smo nešto novo o računanju elektronskih struktura materijala. Posle ručka smo išli u šetnju i obišli pećinu, da bi nas potom Steva zainteresovao sa predavanjem o teoriji strategija, čiji je uvod bila igra ljutih gusara prethodnog dana. Gledali smo film “The Wall”, koji je na većinu ostavio dubok utisak.
Pretposlednjeg dana su usledile prezentacije. Pokušali smo da objasnimo naše pojmove za zadatih pet minuta i odgovorimo na što više pitanja. Slušali smo prezentacije drugih polaznika o pojmovima za koje ranije nismo čuli ili o kojima smo vrlo malo znali, o teoriji svega, o gravitacionim sočivima, fluorescenciji i nanotubama, o kvantnim računarima i spinu, o Hauzdorfovoj dimenziji, solitonima i faznim prostorima. Izlaganja su bila odlična prilika da shvatimo koliko je fizika široka nauka, koliko su tanke granice sa hemijom, matematikom i astronomijom i koliko smo slabo upoznati sa aktuelnim temama kojima se fizika bavi.
Poslednje veče našeg druženja smo proveli uz mafiju, dobru muziku, priču i uz žaljenje što se opraštamo, što se vraćamo u školu i što zimski seminar traje svega sedam dana.
Naravno, tih sedam dana našeg seminara su obeležili i intervjui sa nezaboravnim pitanjima procene, kao i slušanje predavanja sa TED-a. Naš Wiki su ukrasile i fotografije “poznatih ličnosti” i “Simbiotička teorija kvarkova”. Sećaćemo se i grudvanja protiv matematičara i astronoma, a verovatno i još mnogo toga što nije ostalo zabeleženo u ovom tekstu.
