Dobijanje i ispitivanje osobina mikrosočiva u sloju želatina

Jelena Pajović i Martin Jovanović
Mentor: Dejan Pantelić

U ovom radu opisano je poboljšanje tehnike dobijanja mikrosočiva u tankom sloju želatina i računarska simulacija pomoću koje se određuju parametari sočiva. U procesu dobijanja sočiva u želatin su dodavane koncentrovane boje i tothema da bi mu se povećala osetljivost na laserski snop, kao i radi sprečavanja daljeg isparavanja vode iz želatina po završetku izlaganja laseru. Menjani su početni uslovi pod kojima nastaju mikrosočiva i posmatrane varijacije njihovih osobina. Takodje, dokazalo se da se ranije uočene dve difrakcione slike dobijaju kao posledice prolaska laserskog snopa kroz sloj želatina, ali i kao posledica refleksije od mikroskopske pločice na koju je nanet sloj. Glavni deo projekta obuhvata simulaciju za dobijanje difrakcione slike na zaklonu, koju upoređujemo sa eksperimentalno dobijenim podacima. Izračunat koeficijent korelacije za realnu difrakcionu sliku i difrakcionu sliku dobijenu simulacijom iznosi 0.59, što spada u statistički značajno poklapanje. Takođe, procenjena je i širina laserskog snopa u odnosu na dimenzije formiranog sočiva i iznosi 136% prečnika konture sočiva. Prednosti ovog programa su to što se za unešene podatke kao što su debljina sloja želatina i prečnik konture mikrosočiva, koje se lako mere, može izračunati žiža, što je jedna od najvažnijih karakteristika svih sočiva, ali kompleksna za direktno eksperimentalno izračunavanje.

Kompletan rad: Dobijanje i ispitivanje osobina mikrosočiva u sloju želatina

Samoorganizovana kritičnost u otvorenom sistemu saobraćaja

Jelena Marković
Mentor: Zoran Petrović

Saobraćaj je vrlo složen sistem koji zavisi od velikog broja faktora. U raznim kompleksnim sistemima je primećena pojava koju su nazvali samoorganizovana kritičnost. Osnovna odlika ovog fenomena je javljanje ogromnih dogadjaja koji zahvataju veći deo sistema. Njih ima malo, ali ne i zanemarljiv broj. Široko je rasprostranjena tako da je teško uočiti generalno pravilo koje ih sve povezuje, medjutim neki od osnovnih uslova koji su potrebni da bi se ona javila su postojanje ogromnih dogadjaja u sistemu, dugo trajanje i veliki broj elemenata. Pokazano je da se i u stvarnom saobraćaju i u simulaciji ovog složenog sistema takodje javlja SOK. Cilj ovog rada je potvrditi javljanje SOK-a u modelu saobraćaja koji je prilično blizak stvarnom. Saobraćaj, kao vrlo složen sistem zavisi od puno parametara (put, vozila, brzine,…). Dobijena je SOK u posmatranom modelu sa odredjenim parametrima, tako da osnovni uslovi postojanja SOK (puno vozila, dugo trajanje, velike gužve u saobraćaju) ne budu narušeni.

Kompletan rad: Samoorganizovana kritičnost u otvorenom sistemu saobraćaja

Uticaj topologije mreže na razvoj kooperativnosti

Aleksandra Alorić
Mentor: Jelena Uzunović

U ovom radu ispitivan je razvoj saradnje medju jedinkama pomoću evolucione teorije igara, tako što je društvo jedinki modelovano mrežom, a interakcija među njima zatvorenikovom dilemom. Do sada objavljeni radovi daju suprotstavljene odgovore na pitanje da li scale free topologija mreže presudno podstiče razvoj kooperacije. Ispitivane su regularne, random i scale free mreže, a za svaku od njih implementirana su četiri različita načina evolucije strategija. Monte Carlo simulacijom računat je prosečan udeo kooperatora u zavisnosti od iskušenja izdaje, ispitivana evolucija saradnje u okolini čvora sa najvećim brojem veza u zavisnosti od njegove strategije, i uočeno da se agenti koji ne sarađuju uglavnom grupišu na periferiji mreže. Rezultati su pokazali da dinamika strategije, pored topologije mreže, značajno utiče na razvoj kooperativnosti.

Kompletan rad: Uticaj topologije mreže na razvoj kooperativnosti