Zimski seminar za mlađe polaznike

U utorak, prvog dana marta, nas 26 polaznika seminara fizike našlo se u učionici geografije nastavnog centra IS Petnica. Poneko uzbuđen, poneko uplašen, ali svi zaintrigirani da vide da li će zaista u Petnici biti “onako kako su nam pričali”.

Na prvom sastanku usledilo je upoznavanje sa Ackom, ekipom saradnika i ostalim polaznicima (gde smo imali zadatak da predstavimo osobu koja je sedela pored nas, što je praćeno opštim smehom i što je najavilo opuštenu atmosferu). Naravno, za ručak smo tradicionalno imali čuveni petnički pasulj. Prvo predavanje na temu “Čemu služi fizika?” otvorilo je mnoga pitanja i dalo nam materijal za razmišljanje, da bi nas već sledeće – Adrijina lekcija o funkcijama, integralima i izvodima, pomalo zaplašilo. Kada smo već umorni i pogubljeni među svim tim jednačinama i pravilima postali gotovo ubeđeni da ćemo višu matematiku sanjati iste noći, predavanje se završilo. Uz gitaru i nekoliko lepih glasova započela je naša prva žurka, dok je još nekoliko fizičara na tabli pokušavalo da napiše izvod funkcije x na x-ti stepen.

Nekoliko sati sna, a neke možda ni toliko, delilo nas je od crtanog filma u 8.45 (Acku sve čestitke, ali je ipak Stevin crtać “The Dot and the Line: A Romance in Lower Mathematics” osvojio najviše glasova publike). Veliku diskusiju o školskom sistemu u zemlji i odnosu prema nauci potegao je razgovor sa Vigorom Majićem, direktorom “Petnice”. Popodne smo sa Marom i Vladom vežbali izvode i integrale, što nam je uglavnom raščistilo nejasnoće od prethodne večeri. Savan nas je upoznao sa obradom rezultata merenja i otkrio tajne za računanje jednačine prave sa grafika uz minimalnu moguću grešku. Treba spomenuti i testove nekulture i neznanja sa kojima smo se suočili u toku prva dva dana našeg boravka u Petnici. Međutim, nismo se dali previše zaplašiti rezultatima testova, iako smo postali svesni da možda i ne znamo fiziku sjajno kao što smo zamišljali, a i da nemamo posebno bogato znanje iz opšte kulture.

Ceo četvrtak je prošao u znaku vežbi. Borili smo se sa matematičkim klatnom, grafikom i pisanjem izveštaja, a saradnici su nas uporno vraćali na ispravljanje grešaka do duboko u noć.

Četvrtog dana smo se upoznali sa Wiki-jem seminara fizike i konačno dobili svoje termine, popularno zvane termiti. Malo smo tražili smo na Internetu i u biblioteci, pokušavajući za početak da otkrijemo šta uopšte znači naš pojam. Ostatak dana je protekao u slušanju predavanja Danice Stojiljković o elementarnim česticama. Danica je bila obasuta gomilom pitanja zainteresovanih, ali i skeptičnih mladih fizičara.

U subotu smo polako privodili kraju izradu svojih Wiki stranica. Saznali smo nešto novo o računanju elektronskih struktura materijala. Posle ručka smo išli u šetnju i obišli pećinu, da bi nas potom Steva zainteresovao sa predavanjem o teoriji strategija, čiji je uvod bila igra ljutih gusara prethodnog dana. Gledali smo film “The Wall”, koji je na većinu ostavio dubok utisak.

Pretposlednjeg dana su usledile prezentacije. Pokušali smo da objasnimo naše pojmove za zadatih pet minuta i odgovorimo na što više pitanja. Slušali smo prezentacije drugih polaznika o pojmovima za koje ranije nismo čuli ili o kojima smo vrlo malo znali, o teoriji svega, o gravitacionim sočivima, fluorescenciji i nanotubama, o kvantnim računarima i spinu, o Hauzdorfovoj dimenziji, solitonima i faznim prostorima. Izlaganja su bila odlična prilika da shvatimo koliko je fizika široka nauka, koliko su tanke granice sa hemijom, matematikom i astronomijom i koliko smo slabo upoznati sa aktuelnim temama kojima se fizika bavi.

Poslednje veče našeg druženja smo proveli uz mafiju, dobru muziku, priču i uz žaljenje što se opraštamo, što se vraćamo u školu i što zimski seminar traje svega sedam dana.

Naravno, tih sedam dana našeg seminara su obeležili i intervjui sa nezaboravnim pitanjima procene, kao i slušanje predavanja sa TED-a. Naš Wiki su ukrasile i fotografije “poznatih ličnosti” i “Simbiotička teorija kvarkova”. Sećaćemo se i grudvanja protiv matematičara i astronoma, a verovatno i još mnogo toga što nije ostalo zabeleženo u ovom tekstu. Ali, dok budemo željno isčekivali da dobijemo poziv na sledeći seminar, pamtićemo pre svega petničko druženja i tu prijatnu atmosferu koja postoji samo u Petnici.

Isidora Jakovljević