Formiranje sabirnih sočiva od kapljica vode i glicerina

Teodora Đorđević, Marija Petrović
Mentori: Aleksandra Alorić, Jelena Pajović

U ovom radu je demonstrirano formiranje sabirnih sočiva od kapljica vode i glicerina i određivanje njihove žižne daljine. U eksperimentu je korišćena blenda sa podesivim otvorom. Kapljice tečnosti postavljane su u blendu i pomeranjem poluge na njoj, mogla su se formirati različita sočiva. Određivane su žižne daljine ovako dobijenih sočiva. Dobijene žižne daljine bile su u intervalu 3.39–26.85 mm za vodu i u intervalu 4.47–32.41 mm za glicerin. Posmatrana je zavisnost žižne daljine sočiva od glicerina i vode od otvora blende pri pet različitih zapremina ovih tečnosti. Zavisnost je  predstavljena grafički. Takođe, posmatrano je i kako žižna daljina sočiva na nekom određenom otvoru blende zavisi od zapremine kapljica. Ustanovljeno je da pri istom otvoru blende i istoj zapremini tečnosti sočiva od glicerina imaju manju žižnu daljinu no sočiva od vode.

Kompletan rad: Formiranje sabirnih sočiva od kapljica vode i glicerina

 

Simulacija radijalne segregacije upotrebom celularnih automata

Marko Kuzmanović
Mentori: dr Slobodan Vrhovac

Proučavana je radijalna segregacija dvokomponentne smeše granularnih materijala prilikom rotiranja upotrebom celularnih automata. Ispitan je uticaj masa granula, kao i uticaj trenja između granula na radijalnu segregaciju. Pokazano je da i mala razlika u osobinama granula dovodi do segregacije u radijalnom pravcu, kao i da povećanje te razlike dovodi do gotovo potpunog razdvajanja smeše na komponente.

Kompletan rad: Simulacija radijalne segregacije upotrebom celularnih automata

Isplati li se trčati po kiši

Mario Cekić, Aleksandar Bukva
Mentori: Vladan Pavlović, Uglješa Milić

Cilj rada je odrediti brzinu pri kojoj je opasnost kretanja u prostoru sa preprekama minimalna. Kao manje apstraktan model posmatrano je kretanje čoveka u prostoru u kojem pada kiša. Rešavanju problema se pristupilo na dva načina: putem analitičkog modela i putem simulacije. U analitičkom pristupu korišćen je idealizovan matematički model u kome je oblik čoveka aproksimiran kvadrom, a kiša smatrana homogenim fluidom. U simulaciji je korišćen model bliži realnim uslovima, oblik čoveka je takođe aproksimiran kvadrom, ali je kapljica kiše određena poluprečnikom od kojeg zavise masa i brzina. Takođe je uključen i faktor nasumičnosti koji odgovara stvarnim uslovima. Analitičkim putem su dobijena dva odvojena rezultata. U slučaju kada se čovek kreće uz vetar, opasnost kretanja opada sa povećanjem brzine, a za optimalnu brzinu se uzima najveća moguća brzina kretanja čoveka. U slučaju kada se čovek kreće niz vetar opasnost opada do neke tačke, nakon čega ponovo raste. Tačka minimuma predstavlja optimalnu brzinu. Putem simulacije razmatrani su uticaji koji bolje opisuju stvarnost. Rezultati dobijeni simulacijom smisaono su u saglasnosti sa rezultatima dobijenim analitičkim putem. Dobijeni rezultati se pored srodnih situacija mogu primeniti na polje video igara, gde treba odrediti uslove kada posmatrani objekat dolazi u dodir sa najmanjim brojem prepreka.

Kompletan rad: Isplati li se trčati po kiši