Odbrojavanje do letnjeg seminara

Prekosutra počinje naš letnji+vežbovni seminar! Pretpostavljam da svi obnavljaju izvode, računanje grešaka i obradu rezultata merenja i pažljivo peglaju i pakuju opremu za izlet na Gradac, komplet za izlazak u kafić pred Pećinom i kombinaciju za put do bazena. Mi smo za to vreme uspeli da utvrdimo gde se Branko nalaze (u + – Grčkoj), ali ne i koja je brzina kojom se kreću prema nama 🙁 , a Željko i njegov novi prijatelj Bill u ovim trenucima testiraju naš novi brzi net da bi za sedam dana mogla da nam stigne jedna isporuka kvantnih kolača iz Amerike putem video-konferencije…

Nadam se da će se svi setiti da ponesu digitron, trougao, elektrode koje mogu da trpe 2000 K, milimetarski papir, USB, prazne CD-ove, stare patike u kojima se može ići preko sedam gora i jedne reke, kao i cisternu vode, jer navodno su bile neke nestašice u Petnici ovih dana… (e, da,

Numerički model procesa kompaktifikacije granularnog sistema

Ivan Stojanović
Mentor: Slobodan Vrhovac

PDF

Granularni materijali predstavljaju ansamble velikog broja makroskopskih objekata. U radu je numeričkim modelom ispitivan uticaj intenziteta vertikalnih vibracija na granularni sistem. Posmatran je proces kompaktifikacije sistema baziran na ideji adsorpciono-desorpcionog modela. Model je realizovan na jednodimenzionalnoj rešetki primenom ovih stohastičkih procesa na linijske segmente. Proučavan je memorijski efekat koji nastaje trenutnom promenom intenziteta vibracija. Rezultati pokazuju da ovaj model reprodukuje osnovne osobine procesa kompaktifikacije i memorije sistema. Pokazano je da u ravnotežnom stanju gustina sistema raste opadanjem verovatnoće desorpcije. Brzina promene gustine raste srazmerno verovatnoći desorpcije.

Strukturne razlike među Scale-free modelima

Miloš Srećković i Nikola Veličković
Mentor: Marina Radulaški

PDF

Veliki broj fenomena iz svakodnevnog života se može opisati primenom modela mreža. Prvobitno je smatrano da su realne mreže najbolje opisane random mrežama, ali proverom njihovih karakteristika uočene su bitne razlike. Ispostavilo se da se najveći broj realnih mreža ponaša kao scale-free mreže. U ovom radu smo ispitivali osobine scale-free mreža generisanih po različitim modelima. Za svaki model smo prebrojavali šest povezanih podstruktura (formiranih od četiri čvora) i upoređivali ih sa ostalim modelima. Takođe smo upoređivali i mreže istog modela, ali za različite parametre.

Ispitivanje osobina mikrosočiva dobijenih u tankom sloju želatina

Aleksandra Alorić, Jelena Pajović i Stojan Đorđević
Mentor: Kristina Milinković

PDF

Želatin sa dodatim substraktima se pokazao kao odličan materijal za proizvodnju mikrosočiva. Dodaci nisu otrovni, jedan od glavnih dodataka je metilen (plavi pigment) koji je povećao osetljivost želatina na laserski snop svetlosti crvenog dela spektra, a drugi je tothema (jedinjenje gvožđa) koja je smanjivala isparavanje vode, a samim tim i promenu strukture želatina. Izlaganjem tankog sloja želatina za kuvanje laserskom snopu, talasne dužine 632.8 nm, uočava se formiranje paraboličnog udubljenja za koje je daljim ispitivanjem utvrđeno da poseduje osobine sočiva. U izvedenom eksperimentu, na sloju želatina debljine 0.1mm, dobijeno je mikrosočivo čiji je prečnik konture 1.5 mm. Do formiranja sočiva dolazi veoma brzo, nakon ekspozicije od 30 sekundi moguće je videti nastanak difrakcione slike. Pored jednostavnijeg, jeftinijeg i bržeg načina pravljenja sočiva u ovom projektu su i ispitivane karakteristike tako dobijenog sočiva. Značaj ovako dobijenih sočiva jeste mogućnost njihove primene u nano tehnologiji,

Numeričke simulacije slobodnog hlađenja 1D granularnog gasa

Uglješa Milić
Mentor: Slobodan Vrhovac

PDF

U radu je pomoću numeričke simulacije molekularno-dinamičkog tipa izučavan zakon hladjenja granularnog gasa u jednoj dimenziji. Primenjen je event-driven algoritam na model granularnog sistema sa konstantnim koeficijentom neelastičnosti. Reprodukovan je Hafov zakon hlađenja. Analiziran je nastanak nestabilnosti tokom hlađenja homogenog granularnog gasa, sa posebnim osvrtom na dinamiku obrazovanja klastera.

Ispitivanje osobina scale-free mreža generisanih po Barabaši-Albert modelu

Miloš Srećković
Mentor: Aleksandar Belić

PDF

Veliki broj fenomena iz svakodnevnog života se može opisati primenom modela mreža. Prvobitno je smatrano da su realne mreže najbolje opisane random mrežama, ali proverom njihovih karakteristika uočene su bitne razlike. Ispostavilo se da se najveći broj realnih mreža ponaša kao scale-free mreže. U ovom radu su ispitivane osobine scale-free mreža generisanih Barabaši-Albert (BA) modelom. Proverili smo zavisnost vrednosti clustering i small-world koeficijenta od početnih parametara vezanih za BA model, i primetili da oni značajno utiču na grafik zavisnosti broja čvorova od njihovog stepena. Zbog toga smo detaljno ispitali vremenski interval potreban da se njihovo dejstvo izgubi.Veliki broj fenomena iz svakodnevnog života se može opisati primenom modela mreža. Prvobitno je smatrano da su realne mreže najbolje opisane random mrežama, ali proverom njihovih karakteristika uočene su bitne razlike. Ispostavilo se da se najveći broj realnih mreža ponaša kao scale-free mreže. U ovom radu su ispitivane osobine scale-free mreža generisanih Barabaši-Albert (BA) modelom. Proverili smo zavisnost vrednosti clustering i small-world koeficijenta od početnih parametara vezanih za BA model, i primetili da oni značajno utiču na grafik zavisnosti broja čvorova od njihovog stepena.

Parametri i podstrukture scale-free mreža

Marina Radulaški
Mentor: Aleksandar Belić

PDF

U ovom radu ispitivane su globalne i strukturne osobine scale-free mreža generisanih prema Barabaši-Albert modelu. Zavisnosti small world koeficijenta i klastering koeficijenta od veličine mreže su proširene na zavisnosti po parametru m. Pronadena je zavisnost broja pojavljivanja podstruktura veličine tri od veličine mreže i parametra m. Ispitana je uspešnost brojanja pojavljivanja podstruktura veličine tri po random i preferencijalno biranom podskupu čvorova kao heuristike za ocenu istih vrednosti na nivou cele mreže. Random odabir se pokazao kao jednostavniji, ali manje precizan metod.

Ispitivanje zavisnosti difrakcione efikasnosti od načina dobijanja holografske difrakcione rešetke

Uglješa Milić i Stojan Đorđević

PDF

U ovom radu je ispitivana zavisnost difrakcione efikasnosti od parametara pri kojima su pravljene difrakcione rešetke. Za dobijanje difrakcionih rešetki korišćena je metoda pravljenja transimisionih holograma. Pri promeni parametra pravljena je difrakciona rešetka i određivana njena difrakciona efikasnost.

Klasifikacija relevantnih trajektorija u funkcionalnim integralima

Mirjana Dimitrievska
Mentori: Jelena Grujić, Aleksandar Bogojević

PDF

Računanje funkcionalnih integrala, osim za slobodnu česticu, je nemoguće, zato se danas funkcionalni integrali računaju numerički. Cilj ovog rada je da odredi trajektorije koje značajno doprinose amplitudi verovatnoće i time omogući brže i jednostavnije računanje funkcionalnih integrala. Trajektorije su klasifikovane prema njihovoj izlomljenosti i relativnom doprinosu amplitudi verovatnoće. Kako svaku trajektoriju posamtramo kao izlomljenu linuju sa N podeonih tačaka, njenu izlomljenost smo definisali količnikom zbira njenih ekstremuma i ukupnog broja podeonih tačaka. Ispitivana su dva algoritma sa različitim metodama generisanja trajektorija. Za oba algoritma smo pokazali da trajektorije sa izlomljenosti daju praktično celokupni doprinos računatim amplitudama. Takodje pokazali smo da teži nuli, onda kada je N konačno veliki broj, odnosno u slučaju jedini ne nulti doprinos davaće samo trajektorije čija je izlomljenost 0.5.

2-D simulacija formiranja i evolucije planeta

Uroš Delić
Mentori: Branimir Acković, Aleksandar Bogojević

PDF

Cilj ovog rada je da pokuša da modelira postojanje ekstrasolarnih planeta velikih ekscentriciteta i masa na malom odstojanju od zvezde. U cilju toga je pomoću simulacije posmatrana evolucija protoplanetarnog diska od 20000 čestica koje se kreću oko zvezde po eliptičnim putanjama. U simulaciji je korišćen uslov sudara čestica kao jedini vid interakcije koja dovodi do spajanja. Korišćen je algoritam koji dodatno ubrzava rad programa tako što ubacuje jednu po jednu česticu. Detaljnije su razmatrana dva posebna slučaja ovakve akrecije. U prvom slučaju sva tela imaju istu masu dok se ekscentricitet i velika poluosa zadaju po određenim raspodelama. U drugom slučaju se jednom telu veće mase zadaju određene vrednosti ekscentriciteta i velike poluose. Sva ostala tela, koja se tokom simulacije dodaju, kreću se po kružnim putanjama oko zvezde.