Seminar je neuobicajeno zapocet na glavnoj autobuskoj stanici u Beogradu, odakle smo posli na PMF da odslusamo jedno nano predavanje, kao i predavanje o skenirajucim mikroskopima. Popodne smo proveli lutajuci po gradu, a oko sest uvece se uputili ka Petnici. Skoro pa relativistickim brzinama polaznici su pojurili ka kuhinji, buduci da smo dobrih 15 minuta kasnili da veceru. Posle vecere smo se bavili fizickim igrackama, upuceni u to da ce svako od nas morati da napravi po jednu do prolecnog seminara. Iako smo svi predosetili da ce biti zanimljivih ispada u pokusajima da se napravi nesto od toga, Sanja nas je iznenadila kasnijom idejom da napravi hidrogensku bombu (iako ne u pravom znacenju:). Aktivnosti za taj dan su zavrsene predavanjem gostiju iz Hrvatske (Marin Lukas, Damjan Pelc i Josko Jelicic sa svojim profesorom) o fizikalnom fajtu (a.k.a. IYPT) i necemu cime cemo se i sami baviti tokom seminara.
Sutradan izjutra smo ostavili biologe zbunjene i u (deterministickom) haosu, nakon zajednickog predavanja o istom. N. Perisic nas je uveo u pricu o zagadjenju u covekovoj okolini i o uredjaju po imenu gasni hromatograf maseni spektrometar i pored malih problema sa filmicem na kraju, predavanje je bilo dobro kao i uvek. Usledila su i predavanja o klimatskim promenama, socijalnim mrezama. Treceg dana seminara smo se nasli u velikim dilemama o tome koju strategiju je najbolje primeniti ako/kada nas privede policija. Zustro smo uvedeni u svet kvantne mehanike i c++-a, a zatim slusali i o materijalima pod visokim pritiscima. Do kasno u noc smo se posvetili pisanju predloga projekata, cime smo se dobro podsetili kako izgleda uobicajen tok pisanja necega u Petnici (“pisati, predati, ispravljati, predati, ispravljati, predati…”;). Poslednji dan nam je doneo (fantasticno ispricane) osnove fotografije i uvod u Opstu teoriju relativnosti.
Osim predloga projekata, najvise paznje tokom seminara je svakako bilo usmereno na fizikalni fajt i pokuse (eksperimente) koje smo izvodili pod budnim okom gostiju iz Hrvatske. I pored cetiri razlicita sampona, deterdzenta za sudove i kecapa, kao i uzasnog nereda u laboratoriji – Kaye-ov efekat nije primecen. Igrali smo se kapljuci kapi vode na zagrejanu ringlu, kao i posmatrajuci tasmanijski led u zagrejanoj vodi. Zaludjeni izgledom (broj takvih, doduse, na seminaru fizike tezi nuli, iako ima izuzetaka :P) (ni)su mogli da se ogledaju u nagaravljenoj kasici potopljenoj u vodu. Malo pre zurke je, poslednje veceri, odrzana simulacija jednog pravog fajta, na kome smo prezentovali svoja resenja ovih zanimljivih fizickih problema pred kolegama matematicarima. Seminar je zavrsen razgovorom sa gostima, koji su procenili da ne bismo morali da se skidamo sa hrane ako bismo se pripremali za pravi fajt, a naterali smo ih i da se izjasne o svom boravku u Petnici 🙂
Naravno, kakav bi to seminar bio bez organizovane zurke. Na pocetku tehno, a kasnije i ex-yu rock su razbudili i najuspavanije, najizmorenije polaznike, da bi se zurka nastavila po sobama, svojim klasicnim tokom. Nazalost, Aldinove glasovne mogucnosti nismo mogli da cujemo 🙁 i pored svih napora AM, 2*AC, VP i MJ da ga pronadjemo.
Vladimir Petrović
Mentori: Damjan Pelc i Marin Lukas
PDF
U radu su opisane neke fizičke osobine smeše skroba i vode. Ova smeša je jedan od tipova nenjutnovskih fluida koji nemaju stalnu viskoznost. Kada se sloj ove smeše postavi na neki oscilator (u ovom slučaju zvučnik) javljaju se različiti oblici (Faradejevi talasi, metastabilne i stabilne rupe i delokalizovana stanja). Svi oblici zavise od gustine fluida ali i frekvencije i amplitude oscilovanja. Ispitivano je pri kojim uslovima se dobijaju ovi oblici.
U drugom delu rada ispitivane su osobine toka niz strmu ravan.
Miljan Dašić i Marija Janković
Mentori: Aleksandar Bogojević i Andrija Jovanović
PDF
Cilj ovog rada je određivanje optimalnih strategija za igranje Iterirane zatvorenikove dileme (IZD) u određenom evolutivnom okruženju korišćenjem genetičkog algoritma. Kompjuterskom simulacijom evolucije strategija ispitivane su osobine strategija i njihovo ponašanje – pojave kooperativnosti, agresivnosti i prevara. Korišćene su simetrična i asimetrične matrice poena. Prvi deo projekta koji uključuje simetričnu matricu poena služio je kao test valjanosti implementiranog genetičkog algoritma(GA). Realizovani su turniri strategija po uzoru na Akselrodove turnire. To su turnir slučajno generisanih strategija protiv reprezentativnih i turnir na kome se međusobno sukobljavaju slučajno generisane strategije. Pošto smo se rezultatima koji su saglasni sa do sada rađenim simulacijama IZD –a uverili u efikasnost napisanog GA, istraživali smo asimetričnu igru. Asimetrična zatvorenikova dilema je interesantan i još uvek nedovoljno istražen problem teorije igara.
Posle dužeg vremena nekako izdvojih ovih pola sata da napišem nešto o ovogodišnjoj sedmoj Konferenciji “Korak u nauku”. Kao što većina zna, na konferenciji smo učestvovali Miljan Dašić (koji je projekat radio sa Marijom Janković) sa radom “Asimetrična i simetrična iterirana zatvorenikova dilema” i moja malenkost, Vladimir Petrović, sa radom “Ispitivanje osobina nenjutnovskog fluida napravljenog od skroba i vode”. Na Konferenciji su prezentovana 63 rada. Ove godine je uvedena praksa da svi radovi budu prezentovani usmeno, s tim što su polaznici sa radovima koji su odabrani za poster prezentacije, među kojima su i bila naša dva rada, imali po 3 minuta da naprave reklamu za svoj projekat i tako privuku što više ljudi da dođu do njihovog postera u poster sesiji koja je sledila. Usmene prezentacije su bile organizovane u četiri sesije i svaki autor je svoj rad mogao prezentovati 15 minuta.
Prvog dana smo dobili neke poklončiće, među kojima je simpatična kapa u obliku Klajnove boce (dobro, nije bas u potpunosti ali jeste dobrim delom), zbornik radova iz 2007. i tako to. Zatim je usledio prvi sastanak sa Organizacionim odborom na kom smo upoznati sa tokom Konferencije.
U 17h je usledilo svečano otvaranje Konferencije, kome su prisustvovali svi učesnici, saradnici i ljudi iz same Petnice (direktor Vigor Majić, predsednik Organizacionog odbora Srđan Verbić, Organizacioni odbor, kuvarice…), mnogi predstavnici sponzora, a Konferenciju je otvorio ministar za nauku i tehnološki razvoj, mr Božidar Đelić. Posle otvaranja je bio pripremljen nekakav švedski sto sa lepom hranom za sve prisutne. 🙂 Zatim smo u geografiji imali razgovor sa ministrom.
Drugi dan je započeo usmenom sesijom. U trećoj poster sesiji sam ja iskoristo svoja 3 minuta za prezentaciju, a zatim odgovarao na pitanja pred posterom. Polako smo počeli svi da se družimo i drugi dan Konferencije je postajao sve zanimljiviji. Uveče smo igrali popularne petničke igre i “blejali” u računarskoj.
Trećeg dana je Miljan prezentovao rad u šestoj poster sesiji. Ceo dan smo proveli slušajući prezentacije projekata. Bilo je dosta zanimljivih radova (ovo se odnosi i na prvi dan :)). Inače, najbrojniji na Konferenciji su bili psiholozi sa, čini mi se, devet projekata, zatim astronomi sa 8 i hemičari sa 7. Uveče smo organizovali nekakvu žurku koja i nije baš uspela ali smo sve nadoknadili kad je Boba sa astronomije počeo da svira gitaru. Neki nisu spavali celu noć.
Ja sam stanicu napustio malo ranije sa troje hemičara i jednim geologom zbog voza koji je dolazio ranije. Kao i uvek nije bilo lako rastati se od Petnice, pogotovo što znamo da ćemo se tek vratiti za najmanje tri meseca. Većina polaznika je bezbrižno spavala a iza nas se mogla videti još samo crkva. Polako je i ona nestala i mi smo izašli kod železničke stanice. Ostali su krenuli u 9h, kao po običaju.
Prvi sastanak odrzan je cim je vecina polaznika (23+-2) pristigla u Petnicu busom iz Valjeva. Sastanak je uglavnom protekao u predstavljanju svih vodja seminara i citanjem pravilnika o ponasanju u Petnici. Odmorni i vedri, polaznici fizike dva bacili su se na izradu svojih projekata. Naredne dane Vlade je proveo izgubljen u buci zvucnika na kome je eksperimentisao sa nenjutnovskim fluidima. Moze se reci, blago receno, da nije jedini koji je na ivici ludila zbog tih zvukova. Tik uz njegovu aparaturu, na racunaru u laboratoriji, Jelena se bavi ispitivanjem mreza
fudbalskih timova. Svi ocekujemo da nakon seminara na vestima cujemo kako je ta mlada nada domace fizike, predvidjajuci rezultate utakmica, olesila kladionice. Sanja i Anja su toliko lenje na ovom seminaru, da ih mrzi da same rukama pomere kvasac koji im smeta, da su resile da ga pomeraju celiju po celiju optickom pincetom. Hugo, u retkim prilikama kada ne spava, bavi se racunarem na kome se navodno nalazi njegov rad, a koji se misterizono pokvario pre dva dana. Miljan i Mara provode dane u dilemi, zatvoreni u racunarskoj ucionici, smisljajuci najbolju strategiju kako izbeci dva bug-a po redu programa u proseku. Mina i Cvica maltretiraju male jadne proteine i teraju ih da pronalaze put do DNK difuzno lutajuci po matrici u Matlab-u. Ana je provela dan praveci svoja krila i sada je spremna da poleti od srece u vazdusnom tunelu koji je konstruisala. Igor je jos uvek u fazi konstruisanja aparature, te jedva cekamo da se u neko doba zurno popne iz laboratorije po svedoke sonoluminescencije, bez kojih se ne cini da ce mu ijedan od mnogobrojnih vodja seminara poverovati da je uspeo. Rade, koji samo trenutno nije na seminaru, uporno racuna integrale Monte Karlo metodom. Ne, ni on sam ne zna koja je tacna poenta tog racunanja.
Prosla je vec prva polovina seminara i neki vec imaju i poneki grafik. Prave stvari i neocekivane rezultate tek iscekujemo. Broj predavanja odrzanih fizicarima sa dvojke tezi nuli. No ona koja su bila odrzana zaista su vredna pomena. Jelena Grujic (Jela) predavala nam je o predavanju, nakon cega je po nekoliko ljudi sa razlicitih seminara trenutno prisutnih u Petnici, narednih dana drzalo kratka predavanja o svojim ovogodisnjim projektima. Ostali prisutni saradnici i polaznici nakon tih kratkih prezentacija davalo je pohvale i kritike; moglo bi se reci da je cela ideja bila jako korisna i poucna i za predavace i za publiku. Vrhovni vodja seminara astronomije, Nikola Bozic, predavao nam je tome zasto je astronomija zanimljivija od ostalih nauka 🙂 i o kakvim cemo astronomskim vestima citati i slusati narednih godina.
Mladji polaznici fizike – fizika 1 – slusali su standardna predavanja za jedan vezbovni seminar. Obrada rezultata merenja, izvodi i integrali, programiranje u Matlabu i slicno. Djole (koji ni ove godine nije uspeo da ode na Gradac:) uspeo je da ih sve uveri da moze i manje od malog da se spava u Petnici. Do kasno u noc oni vredno kuckaju svoje izvestaje o uradjenim vezbama i eksperimentima u Tex-u. Jos nije utvrdjeno ko ce pre poludeti: polaznici fizike 1 koji prepravljaju izvestaje iznova i iznova; saradnici koji im te izvestaje iznova i iznova vracaju; ili kompajler u Tex-u.
Sto se tice aktivnosti nepovezanih sa radom na vezbama ili projektima, druzenje sa ostalim seminarima je na zavidnom nivou – narocito poslednja 24 sata i to zahvaljujuci saradnicima. Naime, organizovan je turnir u badmintonu, Petnica Open. Na danasnji dan zrebom su musko-zenski parovi rasporedjeni u redosled igranja.
Iako su bila samo dva meseca između zimskog i prolećnog seminara, za neke polaznike je taj period bio prilično dug. Čini mi se da su svi bili pomalo iznenađeni što nas je na seminar došlo samo dvanaestoro. Neki su bili na pripremama za olimpijadu (Dino), neki imali obaveze u školi, neki bili bolesni. U svakom slučaju, odavno nas nije bilo ovako malo. A u stanici su, pored nas, bili još samo polaznici vežbovnog seminara hemije 1. Očigledno je stanica bila prilično pusta, ali je ipak bilo vrlo lepo jer su obe pečurke i cela računarska bile privatna svojina nas FIZIČARA. 🙂
Prvo predavanje – C programski jezik, ali u dve grupe, početničku i “advanced”. 😀 U početničkoj “grupi” kod Uroša je bila samo moja malenkost, jer ja stvarno nisam dobar u programiranju. Ostali su u računarskoj učili o kompajliranju u Linuxu i uopšte o radu u C-u kod Srećka. Zatim su nam predavači sa Instituta za fiziku (B.Acković i A.Zarić) pričali o GNU alatima, klasterima, Grid-u, za nas novom jeziku – Python (Pajton). Na predavanju o Pajtonu kod Andrije Zarića dobijali smo i čokoladice koje smo, naravno, trebali prethodno da zaslužimo. Mara je dobila prvu.
Sutradan – još programiranja, programiranja ali i malo matematike. Posle doručka nam je Uroš pričao o celularnim automatima i pisali smo kod za Game of life. U isto vreme su Mina i Rade bili na predavanju kod Srećka, ali se ne sećam o čemu je konkretno bilo reč. Zatim nam je Andrija pričao o algoritmima inspirisanim prirodom, a posle ručka nas je Srećko upoznao sa pravilima žurke u C-u. Trebalo je da isprogramiramo strategiju za jednu igru kockicama sličnu jambu da bi se u petak takmičili. Bilo je zanimljivo gledati Miljana i Igora kako se takmiče u proseku poena na milijardu iteracija, a razlika se javljala tek na četvrtoj decimali. Posle večere nam je Zeca predavala verovatnoću i statistiku da bismo lakše shvatili Marinino predavanje o Monte Carlu.
Treći dan je počeo Monte Carlom. Gospodin koji nije znao ništa o programiranju kada je došao na seminar je shvatio da je programiranje stvarno moćna stvar. Većini je Marinino predavanje bilo prilično zanimljivo. Posle smo konačno imali malo odmora od programiranja. Mlađen Đurić nam je predavao o modifikaciji vremenskih prilika i meteorologiji uopšte. Kod druge Marine slušali smo o upotrebi grafičkih kartica u pravljenju superračunara. Zatim smo prezentovali igračke o kojima je Mara već pisala u postu o zimskom seminaru. Posle večere smo gledali film “Jezgro” koji je prepun fizički nemogućih pojava, a zatim smo diskutovali o glupostima koje su se javljale.
Petak je bio rezervisan za bioinformatiku i naučno novinarstvo. Katarina Petrović nam je prvo pričala o primeni računara u biologiji, a posle smo i programirali nešto u MatLab-u. Naučno novinarstvo je bila druga tema o kojoj je Katarina pričala. Potom smo trebali da napišemo članak o jednom naučnom projektu na kom je Katarina bila saradnik na osnovu pres konferencije koju je ona održala. Posle večere je usledila dugo očekivana žurka u C-u. Svi smo se okupili u geografiji i na platnu gledali borbe. Većini je ovo bilo jaaako zanimljivo.
Sutradan smo krenuli kućama. Mnogi su ovaj seminar proglasili za jedan od najboljih. Za nama je ostala pusta stanica, koju su u nedelju napunili LNŠ-ovci.
Po zavrsetku zimskog seminara fizike, odmah je usledio eksploratorijum. Pauzu izmedju dva seminara sam iskoristila da se malo naspavam, dok me spremacice nisu izbacile iz sobe radi ciscenja :). Oko 12 sati su poceli i ostali polaznici da dolaze. Prvo je organizovan uvodni razgovor na kome smo se upoznali sa vodjom seminara i programom. Vec po samom planu, videlo se da nece biti mnogo naporno. Posle rucka je usledilo predavanje o Viminacijumu, a potom o metodologiji pisanja naucnog rada by Jelena Gledic. Korisno predavanje koje bi koristilo svakom polazniku. U 21h je organizovana tribina o preciznosti izrazavanja u nauci, na kojoj sam videla da moram da budem izuzetno precizna da bi nekom i pertlu objasnila kako da veze :). Posle malo svadja i rasprava na tribini, otisla sam na spavanje prilicno izmorena od lumpovanja prethodne noci :).
Sutradan je u 12h organizovano predavanje iz psihologije, tj o psihometrijskim karakteristikama testa. Zatim u 16h, Milan Cirkovic, predavanje o istoriji nauke ili nastanku naucne misli. Saznali smo dosta o glavnim naucnim revolucijama(ima ih 3,5 :)), a i o naucnim dostignucima za koja sam mislila da su tekovina novijeg doba, kad ono jos iz srednjeg veka, i ranije. Dosta toga je bilo izgubljeno, i tek skoro pronadjeno. Uvece je usledilo prilicno veselo i zanimljivo multidisciplinarno(na cemu je bio i naglasak) predavanje, koje je drzao Nikola Bozic, iz etnoastronomije. Prilicno cudan spoj, i do samog pocetka nismo znali o cemu se radi. Al evo u cemu je stvar: grupa istrazivaca je isla po planinskim selima i ispitivala zitelje o pojavama na nebu(pomracenje Sunca, Meseca,komete i sl.) a zatim su zapisivali njihove odgovore. To su cesto bile narodni mitovi i bajke, a nama je sa naseg aspekta delovalo prilicno zabavljajuce, ali je to predstavljalo istrazivanje kojim se moze utvrditi koliko su pojave na nebu uticale na svakodnevni zivot ljudi, i sta su oni cinili kad se te pojave odigraju. Culi smo razlicite price o tome zasto februar ima manje dana nego ostali meseci, kako se Sunce krece i da se za vreme njegovog pomracenja pravi hlebcic protiv epilepsije :).
U petak prepodne je bilo posveceno predavanju iz arheologije, tacnije o decjoj zrtvi tokom istorije. Predavanje se kasnije pretvorilo u zaista zivu konverzaciju, usled prilicno intrigirajuce teme. Zatim ponovo Milan Cirkovic sa predavanjem o misaonom eksperimentu. Culi smo dosta o Ajnstajnovom liftu, Maksvelovim demonima itd. Tokom veceri su bili emitovani crtaci iz ratnog perioda, koji je bio tema seminara istorije. Organizovane su naravno i raznorazne grupne igre(asocijacije, mafija i sl.) od strane polaznika molekularne biomedicine i psihologije.
Poslednjeg dana seminara slusali smo Gabora Mesarosa o obogacivanju prirodnih ekosostema. Usledilo je malo psihologije, a popodne je bilo rezervisano za filmovano predavanje o utemeljenju naucne misli sa nasim poznatim naucnikom Zvonkom Maricem. Vece je bilo obelezeno vec standardnom zurkom, koja je potrajala do ranih jutarnjih casova.
Fotke polaznika možete gledati u našoj galeriji na sajtu, a atraktivne fotke kolonije gljivica će nam kasnije pokazati Marko i Rade.