Zimski seminar za starije polaznike

Seminar je neuobicajeno zapocet na glavnoj autobuskoj stanici u Beogradu, odakle smo posli na PMF da odslusamo jedno nano predavanje, kao i predavanje o skenirajucim mikroskopima. Popodne smo proveli lutajuci po gradu, a oko sest uvece se uputili ka Petnici. Skoro pa relativistickim brzinama polaznici su pojurili ka kuhinji, buduci da smo dobrih 15 minuta kasnili da veceru. Posle vecere smo se bavili fizickim igrackama, upuceni u to da ce svako od nas morati da napravi po jednu do prolecnog seminara. Iako smo svi predosetili da ce biti zanimljivih ispada u pokusajima da se napravi nesto od toga, Sanja nas je iznenadila kasnijom idejom da napravi hidrogensku bombu (iako ne u pravom znacenju:). Aktivnosti za taj dan su zavrsene predavanjem gostiju iz Hrvatske (Marin Lukas, Damjan Pelc i Josko Jelicic sa svojim profesorom) o fizikalnom fajtu (a.k.a. IYPT) i necemu cime cemo se i sami baviti tokom seminara.

Sutradan izjutra smo ostavili biologe zbunjene i u (deterministickom) haosu, nakon zajednickog predavanja o istom. N. Perisic nas je uveo u pricu o zagadjenju u covekovoj okolini i o uredjaju po imenu gasni hromatograf maseni spektrometar i pored malih problema sa filmicem na kraju, predavanje je bilo dobro kao i uvek. Usledila su i predavanja o klimatskim promenama, socijalnim mrezama. Treceg dana seminara smo se nasli u velikim dilemama o tome koju strategiju je najbolje primeniti ako/kada nas privede policija. Zustro smo uvedeni u svet kvantne mehanike i c++-a, a zatim slusali i o materijalima pod visokim pritiscima. Do kasno u noc smo se posvetili pisanju predloga projekata, cime smo se dobro podsetili kako izgleda uobicajen tok pisanja necega u Petnici (“pisati, predati, ispravljati, predati, ispravljati, predati…”;). Poslednji dan nam je doneo (fantasticno ispricane) osnove fotografije i uvod u Opstu teoriju relativnosti.

Osim predloga projekata, najvise paznje tokom seminara je svakako bilo usmereno na fizikalni fajt i pokuse (eksperimente) koje smo izvodili pod budnim okom gostiju iz Hrvatske. I pored cetiri razlicita sampona, deterdzenta za sudove i kecapa, kao i uzasnog nereda u laboratoriji – Kaye-ov efekat nije primecen. Igrali smo se kapljuci kapi vode na zagrejanu ringlu, kao i posmatrajuci tasmanijski led u zagrejanoj vodi. Zaludjeni izgledom (broj takvih, doduse, na seminaru fizike tezi nuli, iako ima izuzetaka :P) (ni)su mogli da se ogledaju u nagaravljenoj kasici potopljenoj u vodu. Malo pre zurke je, poslednje veceri, odrzana simulacija jednog pravog fajta, na kome smo prezentovali svoja resenja ovih zanimljivih fizickih problema pred kolegama matematicarima. Seminar je zavrsen razgovorom sa gostima, koji su procenili da ne bismo morali da se skidamo sa hrane ako bismo se pripremali za pravi fajt, a naterali smo ih i da se izjasne o svom boravku u Petnici 🙂

Naravno, kakav bi to seminar bio bez organizovane zurke. Na pocetku tehno, a kasnije i ex-yu rock su razbudili i najuspavanije, najizmorenije polaznike, da bi se zurka nastavila po sobama, svojim klasicnim tokom. Nazalost, Aldinove glasovne mogucnosti nismo mogli da cujemo 🙁 i pored svih napora AM, 2*AC, VP i MJ da ga pronadjemo.