Jos jedan prodje seminar…

Zimski seminar fizike 2 počeo je prvog dana proleća. Dočekali su nas lepo vreme i nasmejani saradnici (mada su se iskreno i od srca smejali tek kad smo počeli da izlažemo svoje predloge projekata). Paralelno sa našim seminarem, tu su bili i matematičari, astronomi i geolozi.

Kada je reč o formalnim aktivnostima, pored predloga projekata koje su nam preporučivali saradnici, imali smo i nekoliko zanimljivih predavanja. Od nelinearne mikroskopije, preko već godinama konstantno aktuelnih nanotuba, pa sve do priče o verovatnoći događaja u klasičnom i kvantnom svetu. Bilo je priče i o alternativnoj istoriji, gde se su se analizirale moguće posledice toga da Darvin nije kročio na “Bigl”, brod kojim je obišao svet u svojoj mladosti, putovanjem koje ga je inspirisalo za postavljanje temelja teoriji evolucije. Poslednjeg dana održana je predavanje o optičkim telekomunikacijama, odnosno fizici koja stoji iza iole brzog Interneta zahvaljujući kome čitate ovaj blog, te predavanje o mogućnostima i ograničenjima simulacija u fizičkim sistemima sa akcentom na njihovoj primeni u ispitivanju transporta u nano i mikroporoznim materijalima. Između ostalog, saznali smo razliku između latte macchiato i capuccino kafe.

Osim toga, svakog dana posle večere održavan je sastanak na kome smo razgovarali o predlozima projekata kojima ćemo se baviti ove godine. Dosta izuzetno zanimljivih eksperimenata i simulacija je u najavi, ali i dosta projekata koje tek treba definisati. Svakako nas do prolećnog seminara sve čeka iščitavanje literature, razmišljanje i promišljanje. Naravno, moramo istaknuti i naše drugare kojima je ostalo “još samo da reše taj dvostruki limes” :D .

Ipak, čini se da je jedan grupni projekat kojim smo se bavili u saradnji sa matematičarima zasenio uobičajene petničke aktivnosti. Naime, novi vođa matematičara, fizičar Šuki, osmislio je i organizovao gradjenje petničke piramide. Negde oko ponoći, nas dvadesetak-tridesetak polaznika transformisalo bi se u egipatske robove, odnosno jeftinu radnu snagu, te spravljalo male tetraedre od običnih plastičnih cevčica po precizno definisanom algoritmu. Tetraedri su poslednjeg dana spajani u veće, samoslične strukture, koje su zatim spajane u još veće, ponovo slične strukture, koje su… Verovatno već naslućujete poentu! Na kraju, dobili smo šest metara visoku fraktalnu trodimenzionalnu verziju trougla Serpinskog. Sam pogled na dva sprata visoku gradjevinu od cevčica iz McDonald’s-a bio je i više nego dovoljna satisfakcija strpljivim vrednim radnicima! Svakako, deset velikih pica koje su stigle iz Valjeva bile su dobrodošla nagrada. Na kraju krajeva, ne može se ni puno njih pohvaliti prilikom za tako originalnu novu profil sliku na fejsu!

Naravno, pored svega navedenog, skladno ličnim preferencijama, našlo se vremena i za mafiju, gledanje utakmice na novom ogromnom fensi ekranu, druženje uz gitaru, blejanje na fejsu, pa i za “cepanje” zadataka iz ruskih zbirki. Do prolećnog seminara ostaje nam da razmišljamo o tome koliko slavno nam projekti mogu propasti, nadanje da ćemo ući u Ginisovu knjigu rekorda, kao i psihička i fizička priprema za sate programiranja koji nas očekuju u maju.

Pozvani na seminare 2010

Na sajt stanice okačen je spisak pozvanih na seminare u 2010-oj godini: http://www.petnica.rs/images/Pozvani_2k10.pdf i da, ovo je ispravljena verzija, sa sve Badžinim imenom. Pozvani na seminare fizike 1 i 2 u narednoj godini su:

Bačić Iva GIMNAZIJA “SVETOZAR MARKOVIĆ” Subotica FIZ
Badža Stefan Matematička gimnazija Beograd FIZ
Banjac Jelena Matematička gimnazija Beograd FIZ
Blagojević Vladimir III beogradska gimnazija Beograd FIZ
Cicmil Miloš GIMNAZIJA “JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJ” Novi Sad FIZ
Dabić David GIMNAZIJA “SAVA ŠUMANOVIĆ” Šid FIZ
Djordjević Tamara GIMNAZIJA “SVETOZAR MARKOVIĆ” Niš FIZ
Djordjević Teodora GIMNAZIJA “SVETOZAR MARKOVIĆ” Niš FIZ
Drašković Gordana Gimnazija “Sveti Sava” Požega FIZ
Hložan Martin GIMNAZIJA “JAN KOLAR” Bački Petrovac FIZ
Marija Računarska gimnazija Beograd FIZ
Jovanović Balša GIMNAZIJA Smederevo FIZ
Kuzmanović Marko Matematička gimnazija Beograd FIZ
Levajac Vukan PRVA KRAGUJEVAČKA GIMNAZIJA Kragujevac FIZ
Marković Nikola GIMNAZIJA Jagodina FIZ
Marković Ognjen Matematička gimnazija Beograd FIZ
Martinović Igor Matematička gimnazija Beograd FIZ
Mihajlović Stefan GIMNAZIJA “SVETOZAR MARKOVIĆ” Niš FIZ
Milenković Marijana GIMNAZIJA “B.PETROV BRACA” Vršac FIZ
Milenković Petar DRUGA KRAGUJEVAČKA GIMNAZIJA Kragujevac FIZ
Milićević Matej Matematička gimnazija Beograd FIZ
Milijančević Dušan Matematička gimnazija Beograd FIZ
Milošević Miloš GIMNAZIJA Kruševac FIZ
Milovanović Jovan GIMNAZIJA Kruševac FIZ
Mrkšić Nikola Matematička gimnazija Beograd FIZ
Nešković Marta XIV beogradska gimnazija Beograd FIZ
Nikolić Nevena Matematička gimnazija Beograd FIZ
Novaković Danica GIMNAZIJA “UROŠ PREDIĆ” Pančevo FIZ
Novaković Milica Matematička gimnazija Beograd FIZ
Ohanesjan Vladimir SOU Gimnazija “MIRČE ACEV” Prilep FIZ
Pantelić Nikola Prva beogradska gimnazija Beograd FIZ
Petrović Luka Matematička gimnazija Beograd FIZ
Petrović Marija Gimnazija “Sveti Sava” Požega FIZ
Petrović Milica Matematička gimnazija Beograd FIZ
Petrović Vladimir Gimnazija “Sveti Sava” Požega FIZ
Puzović Jelena Gimnazija “Sveti Sava” Požega FIZ
Radenković Tijana Matematička gimnazija Beograd FIZ
Radosavljević Djordje GIMNAZIJA Prokuplje FIZ
Seničić David GIMNAZIJA Kraljevo FIZ
Simić Dragan Matematička gimnazija Beograd FIZ
Simić Nikola GIMNAZIJA “SAVA ŠUMANOVIĆ” Šid FIZ
Stambolović Bogdana Matematička gimnazija Beograd FIZ
Stanković Lola GIMNAZIJA “SVETOZAR MARKOVIĆ” Niš FIZ
Stanojević Stefan Matematička gimnazija Beograd FIZ
Stojanović Uglješa Računarska gimnazija Beograd FIZ
Šegrt Aleksandra Matematička gimnazija Beograd FIZ
Šumarac Tamara Matematička gimnazija Beograd FIZ
Taranović Aleksandar PRVA KRAGUJEVAČKA GIMNAZIJA Kragujevac FIZ
Tripunović Ognjen Matematička gimnazija Beograd FIZ
Trišović Ana Računarska gimnazija Beograd FIZ
Vučić Tomislav Vuk Škola za dizajn Beograd FIZ
Vujadinović Milena Matematička gimnazija Beograd FIZ
Vujić Jelena Valjevska gimnazija Valjevo FIZ

Konferencija "Korak u nauku" 2010

Godišnja konferencija polaznika seminara Istraživačke stanice Petnica održana je ove godine od 26.-29. novembra. Na konferenciji je učestvovalo čak triput više radova sa seminara fizike nego prošle godine, što će reći – 6 radova. Izložba postera svih radova koji su učestvovali na ovoj, osmoj po redu održanoj petničkoj konferenciji, biće održana u Beogradu od 22.-28. januara.

Kako zbog kapaciteta stanice nije bilo moguće da samoj konferenciji prisustvuju svi autori svih radova, u stanici smo tih dana bili Tamara, Badža, Tripun, Cvica, Vlade i Mara (tj. ja). Đole (Đorđe Rakić koji nije Đorđe Rakić sa seminara matematike) je jedan dan navratio do nas, kao i Jelena (Pajović), Saška (Aleksandra Alorić) i Steva (Stevan Radanović). Doduše, ovi ostali nisu navratili zato što gaje posebne emocije prema nama, nego da pokupe opremu za predstojeći Festival nauke. Naravno, Acko (rukovodilac seminara, Branimir Acković) je sve vreme bio naša tiha moralna podrška. Tiha i nevidljiva.

Spomenućemo jednu od priča koje možemo svrstati u urbane legende iz Petnice, te nemojte verovati svakoj reči. Prvog dana, trebalo je da do pola četiri (popodne) okačimo naše postere na pripremljene panoe. Do jedan i petnaest, zapravo su svi posteri bili okačeni. Ili skoro svi. Kako je Institut za fiziku u Zemunu ljubazno sponzorisao štampanje postera polaznika seminara fizike, postere je u Petnicu trebalo da donese Acko. U neko vreme, Tripun je odlučio da nazove naše sunce (pokazivač na letnji seminar). Dijalog mobilnim telefonom je tekao ovako:
Tripun:”Acko, ovaj, gde si ti? Treba da okačimo postere.”
Acko:”Au, Petnica!”
Da nismo fizičari i da ne znamo za teslione, solitone, metamaterijale, kvantnu povezanost i paralelne univerzume, verovatno bi nas začudilo kako je Acko u Petnicu stigao na vreme da okačimo postere. Doduše, deo sa primenom teorije relativnosti i ograničenjem na brzinu svetlosti u vakumu u celoj priči nam i dalje nije najjasniji.

Slede apstrakti radova sa seminara fizike koji su ove godine učestvovali na konferenciji:

Tamara Đorđević i Marko Živanović: Transverzalni modovi optičkog rezonatora
Apstrakt: U ovom radu smo razmatrali funkcije prostornih raspodela zračenja u optičkom rezonatoru. Stacionarna stanja rezonatora se opisuju određenom raspodelom zračenja koja se naziva poprečni ili transferzalni mod rezonatora. Potvrđeno je da su ovi modovi opisani Gaus-Ermitovim polinomima. Ukoliko se osobine rezonatora (dužina i ugao nagiba ogledala) menjaju u vremenu , poprečna raspodela inteziteta nije konstantna, već se takođe menja u toku vremena, odnosno dolazi do prelaska iz jednog moda u drugi. U literaturi se ne nalaze dobro opisana prelazna stanja između modova pa su ona posebno proučavana i opisana u ovome radu. Pokazano je da se pomoću korišćene metode ne može izvesti opšta zakonitost po kojoj se smenjuju funkcije raspodele prelaznih modova jer svaki prelazni mod zavisi od načina na koji se prelaz odvija. Izmereno je da je snaga čistih modova i do 100 puta veća od snage prelaznih modova.

Miljan Dašić i Marija Janković: Simulacija kretanja indeksa berze optimizovanim fraktalnim funkcijama
Apstrakt: Cilj rada je ispitivanje fraktalne prirode funkcije kretanja indeksa berze tokom vremena. Napisana je simulacija u programskom jeziku C++ koja generiše fraktalne funkcije koje kopiraju kretanje indeksa berze. Računarski generisane fraktalne funkcije su optimizovane genetičkim algoritmom, tako da vrednosti konačnih funkcija minimalno odstupaju od vrednosti indeksa berze. Zaključeno je da se optimizacijom fraktalnih funkcija može kopirati kretanje indeksa berze u određenim vremenskim intervalima. Fraktalne funkcije su česte u prirodi i važne u mnogim fizičkim procesima, tako da se uopšteno ovaj metod može primeniti i za ispitivanje drugih funkcija fraktalne prirode.

Igor Marinković i Luka Butulija: Određivanje distribucije sila u granularnim materijalima
Apstrakt: U nasem radu predstavljamo rezultate dobijene serijom sistematičnih eksperimenata dizajniranih za određivanje distribucije granularnih materijala. Prilikom izvođenja eksperimentima imali smo mogućnost određivanja raspodele sila u zavisnosti od mnogih činilaca u vidu promenljive visine stuba granularnog sistema, promenljivih vrednosti sila koje su vršene na pakovanje, kao i nekih činilaca prilikom obrade rezultata.

Nikola Mrkšić i Stefan Badža: Distribucija bogatstva unutar društva
Apstrakt: Proučavanje distribucije bogatstva prouzrokuje znatnu količinu interesovanja zbog trenutne ekonomske krize. Rađeno je proučavanje distribucije bogatstva pomoću analogije između tržišta i idealnog gasa. U ovom radu opisana su dva modela interakcija između agenata. Uvedena je entropija radi pokazivanja stabilnosti sistema. Dobijeni rezultati prikazuju raspodelu bogatstva u društvu u zavisnosti od faktora štednje i poreza.

Vladimir Petrović i Aleksandra Mikić: Ispitivanje osobina piezo kristala i piezo zujalica interferencijom
Apstrakt: U radu je opisano izduženje piezo kristala i piezo zujalica kada se na njih dovede električni napon. Za određivanje izduženja kristala i zujalice za različite napone je korišćen Majkelsonov interferometar. Ogledalo u jednoj grani interferometra je postavljeno na piezo element (piezo kristal ili zujalica) tako da dužina te grane može da se menja. Registrujući promene u interferencionoj slici određeno je izduženje piezo elementa. Za primenjene napone do 5000 V izduženje piezo kristala je oko 900nm, a kod piezo zujalica 2,5μm pri naponu od 6V. Pored merenja izduženja pri primeni određenih napona, nacrtana je histerezisna petlja za oba piezo elementa. Određeno je vreme relaksacije piezo zujalice kada se sa nje ukloni električno polje odnosno napon.

Ognjen Tripunovic i Svetislav Ćirić: Ispitivanje osobina planarnih i sfernih sočiva
Apstrakt: Metamaterijali predstavljaju relativno novu grupu veštačkih materijala čija se glavna karakteristika ogleda u negativnom indeksu prelamanja ovakvih struktura. Zbog svojih izuzetnih performansi, moguće ih je koristiti za pravljenje supersočiva, tj. sočiva koja prevazilaze difrakcioni limit. U ovom radu dat je teorijski opis prostiranja svetlosti kroz sočivo napravljeno od metamaterijala uzimajući u obzir dve geometrije: planarnu i sfernu. Numerički rezultati pokazuju zavisnost prelomljenog dela polja od opsega frekvencija, upadnog ugla, kao i od samog oblika polja puštenog na supersočivo. Prikazana je moguća primena sfernog sočiva baziranog na metamaterijalu kao rutera u optičkim telekomunikacionim sistemima.

Ove i apstrakte radova ostalih učesnika ovogodišnje petničke konferencije možete naći na ovom linku.

Lijte kise, ‘ladne vode…

Baš nasuprot naslovu posta, fizičare sa dvojke je ovih prvih osam – devet dana letnjeg seminara poslužilo izuzetno (pre)toplo vreme. Iako su klimatizovane prostorije nastavnog centra stekle prednost nad dvorištem, druženje pod pečurkom nije izostalo nijednog dana. Kakvi bi to vredni radnici polaznici bili, ako ne bi umeli i dobro da se odmore?! E u jednoj od takvih pauzica nađosmo i vremena da izvestimo sve one koji nam nedostaju (i one koji nam ne nedostaju) o dosadašnjim dešavanjima na seminaru.

Prvog dana smo se odmarali od dugačkog i napornog puta (naročito Đole). Drugog dana smo zaključili da nam svima fali po nešto (ili po neko). Do početka trećeg dana, većina polaznika se pojavila (merenje izvršeno brojanjem statusa ”u Petnici” na Facebook-u), pa smo već četvrtog dana mogli da počnemo sa radom! Tu negde – petog dana, sva ispravna i Radetova i Anjina aparatura bila je postavljena. Među polaznicima je šestog dana vladala izuzetno jaka želja da počnu sa radom! Sedmi dan smo se psihički pripremali da osmi dan provedemo na Gradcu. Osmi dan smo proveli na Gradcu. (Zlatni Đole, kako se provodiš na Stenfordu?!) I tako danas, devetog dana, dok se odmaramo od Gradca, dobismo inspiraciju za pisanje.

Šalu na stranu, neki polaznici (brojPolaznika/2±brojPolaznika/2) već dobijaju razne (be)smislene grafike. Ćiri, koji se bavi metamaterijalima, pojačanje u obliku Tripuna stiglo je danas, vukući za sobom kofer sa sveže nakačenom oznakom za prtljag BritishAirways-a. Dok razvija svoju teoriju o tahionima teškim matematičkim aparatom, Boris uporno pokušava (i pokušava i pokušava i pokušava…) da raširi svoju ljubav prema elektronskoj muzici. Luka (od milošte Uroš) and Igor keep losing their little balls (tj. granularni materijal). Budući milijarderi i iskusni igrači igre san, Mrkša i Badžica, konačno su dočekali Zmaja. Sanja je udesetostručila broj linija koda svoje simulacije prevodeći je iz Mathematice u C. Mina i Kaća su se prvo bavile neuronskim mrežama, pa nisu, pa opet nisu, pa malo jesu, pa se sad stvarno bave njima (poslednji update izvršen pre 30 minuta). Kvantni kriptografi Kuzman i Đole igraju se tečnim kristalima i haosom u svojim rezultatima. Mare i preplanula Tamara prave cvetiće od laserske svetlosti. Cvica i Vlade bude se nešto pre doručka, kada svi ostali kreću na spavanje, kako bi se krišom igrali piezo kristalima i zelenim laserom. Miljan i Mara bave se predviđanjem ponašanja berze u cilju obezbeđivanja novčanih sredstava za kupovinu komplikovane aparature neophodne za Anjin projekat – zamrzivač.

U slobodno vreme, igramo improvizovani stoni tenis u labi, gledamo spotove sa BN televizije, glumimo zamorčiće psiholozima, slušamo ”dosadne buve” u Vladovoj interpretaciji i gledamo dosadne buve kako muče isfrustrirano malo kuče, dok ono cepa suknje polaznicama. Jedna od mnogih pesama koje pevamo ovih dana upućena je i izdajici roda svoga, novopečenoj psihologičarki:”Ko nam tebe uze, Tamara, prodala si dušu drugima…”

Saradnici… Video neko saradnike skoro?! Pa dobro, ipak su zaista zaslužili predah od pregršt pitanja svojih pulena! :)

Na kraju, da napokon objasnimo naslov posta… Ne, on nema veze sa celebrity-jem meseca Micom Trofrtaljkom i sličnim estradnim zvezdama. Nažalost, Rade je i pored svog velikog nadahnuća i neumorne želje za radom, morao da napusti Anju i slani led i vrati se kući zbog ovčjih boginja. Na rastanku, u prikladnom tonu, sa tugom u srcu i suzama u očima, otpevasmo:
”Lijte kiše, ‘ladne vode,
Rade ode, Rade ode…”

Dok se nadamo da će nam se Rade vratiti pre idućeg noćnog kupanja na petnickom bazenu,
Veliki pozdrav od Ackovih suncokreta!

Zimski seminar fizike 2

Iako se vec blizi prolecni seminar dvojke, red je da se ne preskoci barem minimalan izvestaj o tome sta smo radili na zimskom seminaru ove godine :)

Seminar je bio ispunjen predavanjima sa konstruktivnim idejama i predlozima projekata kojima ce se polaznici baviti tokom ove godine. Vec prvog dana seminara nacekala su nas predavanja zvucnih (i za neke, svakako, isuvise komplikovanih za procitati) naziva, a prvo je bilo: inflacioni mehanizam u standardnom kosmoloskom modelu, gde smo isprva nezno uvedeni u svet astrofizike i osnovne metode kojima je dokazano da se svemir siri, da bismo zatim bili razmrdani pricom o inflaciji. Iako bi prosecnog gradjanina nase zemlje rec inflacija uvek asocirala na ’93 godinu, polaznike naseg seminara ce ta rec od sada ipak asocirati na znatno ranija desavanja; tacnije, na zbivanja u trenutku 10 na -30 sekundi od nastanka svemira. Usledilo je predavanje o resenjima generalizovane (3+1)dimenzione nelinearne Sredingerove jednacine, informativna prica o tehnici F-ekspanzije i principa homogenog balansa, mada se autor ovog posta licno ipak zadrzao na prvom, uvodnom delu, koji je mogao donekle da razume :)

Na prvi pogled, naslov Sinteza i osobine polimernih nanokompozita sa metalnim i poluprovodnickim nanocesticama, zvuci mozda cak iritirajuce komplikovano, ali, kao sto to obicno biva, predavac se potrudio da nam predstavi nanosvet – oblast velikog broja aktuelnih istrazivanja. Tako smo saznali kako spreciti povecavanje (i time gubljenje vaznih svojstava) nanocestica sklapanjem sa raznim polimerima matricne strukture. Nakon price o fototermalnom efektu sa akcentom na njegovoj primeni, usledila je (za vecinu sokantna:) prica o metamaterijalima, materijalima koje karakterise negativan indeks prelamanja. Jedna od posledica te osobine ovih materijala jeste moguca realizacija cuvenog nevidljivog ogrtaca koji poseduje Hari Poter (vec zaista ostvareno za mikrotalase, doduse ne kao citav ogrtac;) ali i druge, manje “fensi” primene poput pojacivaca antena, MRI skenera, povecanje kapaciteta optickih diskova itd. To popodne je zavrseno jos jednom pricom o nanotehnologijama, a sat pred veceru bio je ispunjen uvodom u osnove elektronike – sta je to PN spoj, sta tranzistor, sta pojacivac – oznake na papiru i kako to realno izgleda.

Stvar koja je cekala 70 godina da bi bila konacno realizovana, Boze-Ajnstajn kondenzat, bila nam je takodje predstavljena tokom ovog seminara. Predavanje nam je razjasnilo sta je to, cemu sluzi, kako se dobija, ponajvise kako ohladiti materijal na temperature tik iznad apsolutne nule i kako izmeriti temperaturu u takvoj materiji. Iz ciste fizike presli smo na primene fizickih metoda u realnom svetu predavanjem o modeliranju raspodele bogatstva, gde su nam najpre objasnjene osnove verovatnoce, a zatim i predstavljena analogija izmedju idealnog gasa i trzista, gde su molekuli agenti na trzistu, energija molekula njihovo bogatstvo itd. Kao jedan od projekata bilo je predlozeno i ispitivanje odvajanja mehura kada stigne do povrsine tecnosti u kojoj se nalazio, posmatranje delica izbacene mase viskoznih fluida. Iako vam se mozda cini da nema nista posebno u materijalima nalik pesku i kuhinjskoj soli ili seceru, predavanje o granularnim materijalima bi vas dakako razuverilo. Tokom ovog predavanja paznja je uglavnom bila posvecena osobinama takvih materijala (kakvih ima u sva tri agregatna stanja), separaciji po velicini, paternima stojecih talasa koji se javljaju kada vibrira podloga na kojoj je tanak sloj takvog materijala, a zavrsni deo je bio predlog projekta simulacije i eksperimenta koji bi ispitivali kompatifikaciju granularnih materijala, cega je cilj postici maksimalnu gustinu, odnosno sto optimalnije rasprediti ovakve cestice. Struktura materije – ljustenje luka – provelo nas je, prateci istoriju naucnih otkrica, od cetiri elementa u staroj Grckoj do samih kvarkova i drugih elementarnih cestica danasnjice.

Poslednje predavanje na seminaru, ali nikako i najmanje vazno ili najdosadnije, bilo je Prostiranje svetlosti kroz opticke rezonatore, gde smo saznali sta su to opticki rezonatori, kako u kvantnoj optici postoji verovatnoca da foton odredjene energije prodje kroz ogledalo, te u rezonatoru nastane stojeci talas, sta su to longitudalni, a sta transferzalni modovi i konacno – kako rade laseri. Predavac (ciji “pointer” koji je koristio na pocetku prezentacije defintivno niko nece zaboraviti:) je dao zaista sirok skup predloga za eksperimente u dobro snabdevenoj petnickoj optickoj laboratoriji.

Seminar je zavrsen jednom standardnom petnickom zurkom kakvu vecina fizicara voli (mada se neki ne bi slozili :P ) pretezno uz stari dobri ex-yu rock. Imali smo prilike i da cujemo rukovodioca seminara matematike, ali i Stevu ubicu sa gitarom, pa cak i na par minuta polaznika Ciru, dok se Vlade nije usudjivao da zapocne (ali sredicemo tu njegovu skromnost drugi put;).

Konferencija 2008.

Posle dužeg vremena nekako izdvojih ovih pola sata da napišem nešto o ovogodišnjoj sedmoj Konferenciji “Korak u nauku”. Kao što većina zna, na konferenciji smo učestvovali Miljan Dašić (koji je projekat radio sa Marijom Janković) sa radom “Asimetrična i simetrična iterirana zatvorenikova dilema” i moja malenkost, Vladimir Petrović, sa radom “Ispitivanje osobina nenjutnovskog fluida napravljenog od skroba i vode”. Na Konferenciji su prezentovana 63 rada. Ove godine je uvedena praksa da svi radovi budu prezentovani usmeno, s tim što su polaznici sa radovima koji su odabrani za poster prezentacije, među kojima su i bila naša dva rada, imali po 3 minuta da naprave reklamu za svoj projekat i tako privuku što više ljudi da dođu do njihovog postera u poster sesiji koja je sledila. Usmene prezentacije su bile organizovane u četiri sesije i svaki autor je svoj rad mogao prezentovati 15 minuta.

Prvog dana smo dobili neke poklončiće, među kojima je simpatična kapa u obliku Klajnove boce (dobro, nije bas u potpunosti ali jeste dobrim delom), zbornik radova iz 2007. i tako to. Zatim je usledio prvi sastanak sa Organizacionim odborom na kom smo upoznati sa tokom Konferencije.
U 17h je usledilo svečano otvaranje Konferencije, kome su prisustvovali svi učesnici, saradnici i ljudi iz same Petnice (direktor Vigor Majić, predsednik Organizacionog odbora Srđan Verbić, Organizacioni odbor, kuvarice…), mnogi predstavnici sponzora, a Konferenciju je otvorio ministar za nauku i tehnološki razvoj, mr Božidar Đelić. Posle otvaranja je bio pripremljen nekakav švedski sto sa lepom hranom za sve prisutne. :) Zatim smo u geografiji imali razgovor sa ministrom.

Drugi dan je započeo usmenom sesijom. U trećoj poster sesiji sam ja iskoristo svoja 3 minuta za prezentaciju, a zatim odgovarao na pitanja pred posterom. Polako smo počeli svi da se družimo i drugi dan Konferencije je postajao sve zanimljiviji. Uveče smo igrali popularne petničke igre i “blejali” u računarskoj.

Trećeg dana je Miljan prezentovao rad u šestoj poster sesiji. Ceo dan smo proveli slušajući prezentacije projekata. Bilo je dosta zanimljivih radova (ovo se odnosi i na prvi dan :) ). Inače, najbrojniji na Konferenciji su bili psiholozi sa, čini mi se, devet projekata, zatim astronomi sa 8 i hemičari sa 7. Uveče smo organizovali nekakvu žurku koja i nije baš uspela ali smo sve nadoknadili kad je Boba sa astronomije počeo da svira gitaru. Neki nisu spavali celu noć.

Ja sam stanicu napustio malo ranije sa troje hemičara i jednim geologom zbog voza koji je dolazio ranije. Kao i uvek nije bilo lako rastati se od Petnice, pogotovo što znamo da ćemo se tek vratiti za najmanje tri meseca. Većina polaznika je bezbrižno spavala a iza nas se mogla videti još samo crkva. Polako je i ona nestala i mi smo izašli kod železničke stanice. Ostali su krenuli u 9h, kao po običaju.

Letnji seminar – zahuktavanje

Prvi sastanak odrzan je cim je vecina polaznika (23+-2) pristigla u Petnicu busom iz Valjeva. Sastanak je uglavnom protekao u predstavljanju svih vodja seminara i citanjem pravilnika o ponasanju u Petnici. Odmorni i vedri, polaznici fizike dva bacili su se na izradu svojih projekata. Naredne dane Vlade je proveo izgubljen u buci zvucnika na kome je eksperimentisao sa nenjutnovskim fluidima. Moze se reci, blago receno, da nije jedini koji je na ivici ludila zbog tih zvukova. Tik uz njegovu aparaturu, na racunaru u laboratoriji, Jelena se bavi ispitivanjem mreza fudbalskih timova. Svi ocekujemo da nakon seminara na vestima cujemo kako je ta mlada nada domace fizike, predvidjajuci rezultate utakmica, olesila kladionice. Sanja i Anja su toliko lenje na ovom seminaru, da ih mrzi da same rukama pomere kvasac koji im smeta, da su resile da ga pomeraju celiju po celiju optickom pincetom. Hugo, u retkim prilikama kada ne spava, bavi se racunarem na kome se navodno nalazi njegov rad, a koji se misterizono pokvario pre dva dana. Miljan i Mara provode dane u dilemi, zatvoreni u racunarskoj ucionici, smisljajuci najbolju strategiju kako izbeci dva bug-a po redu programa u proseku. Mina i Cvica maltretiraju male jadne proteine i teraju ih da pronalaze put do DNK difuzno lutajuci po matrici u Matlab-u. Ana je provela dan praveci svoja krila i sada je spremna da poleti od srece u vazdusnom tunelu koji je konstruisala. Igor je jos uvek u fazi konstruisanja aparature, te jedva cekamo da se u neko doba zurno popne iz laboratorije po svedoke sonoluminescencije, bez kojih se ne cini da ce mu ijedan od mnogobrojnih vodja seminara poverovati da je uspeo. Rade, koji samo trenutno nije na seminaru, uporno racuna integrale Monte Karlo metodom. Ne, ni on sam ne zna koja je tacna poenta tog racunanja.

Prosla je vec prva polovina seminara i neki vec imaju i poneki grafik. Prave stvari i neocekivane rezultate tek iscekujemo. Broj predavanja odrzanih fizicarima sa dvojke tezi nuli. No ona koja su bila odrzana zaista su vredna pomena. Jelena Grujic (Jela) predavala nam je o predavanju, nakon cega je po nekoliko ljudi sa razlicitih seminara trenutno prisutnih u Petnici, narednih dana drzalo kratka predavanja o svojim ovogodisnjim projektima. Ostali prisutni saradnici i polaznici nakon tih kratkih prezentacija davalo je pohvale i kritike; moglo bi se reci da je cela ideja bila jako korisna i poucna i za predavace i za publiku. Vrhovni vodja seminara astronomije, Nikola Bozic, predavao nam je tome zasto je astronomija zanimljivija od ostalih nauka :) i o kakvim cemo astronomskim vestima citati i slusati narednih godina.

Mladji polaznici fizike – fizika 1 – slusali su standardna predavanja za jedan vezbovni seminar. Obrada rezultata merenja, izvodi i integrali, programiranje u Matlabu i slicno. Djole (koji ni ove godine nije uspeo da ode na Gradac:) uspeo je da ih sve uveri da moze i manje od malog da se spava u Petnici. Do kasno u noc oni vredno kuckaju svoje izvestaje o uradjenim vezbama i eksperimentima u Tex-u. Jos nije utvrdjeno ko ce pre poludeti: polaznici fizike 1 koji prepravljaju izvestaje iznova i iznova; saradnici koji im te izvestaje iznova i iznova vracaju; ili kompajler u Tex-u.

Sto se tice aktivnosti nepovezanih sa radom na vezbama ili projektima, druzenje sa ostalim seminarima je na zavidnom nivou – narocito poslednja 24 sata i to zahvaljujuci saradnicima. Naime, organizovan je turnir u badmintonu, Petnica Open. Na danasnji dan zrebom su musko-zenski parovi rasporedjeni u redosled igranja. Narocito lepo je bilo na zurci koja je organizovana za Anin (fiz2) i Ogijev (fiz1) rodjendan (jos pre nekoliko dana) i pored toga sto se po n-ti put dalo zakljuciti da u Petnici nema dovoljno jakih zvucnika da se muzika pusta ispod jedne, a dobro cuje i ispod druge pecurke.

Ukoliko ne skapamo od umora ili ne uvalimo ovo zadovoljstvo kuckanja posta nekom drugom, sledeci post na kraju seminara!

Sanja && Mara

Prolećni seminar 2008.

Iako su bila samo dva meseca između zimskog i prolećnog seminara, za neke polaznike je taj period bio prilično dug. Čini mi se da su svi bili pomalo iznenađeni što nas je na seminar došlo samo dvanaestoro. Neki su bili na pripremama za olimpijadu (Dino), neki imali obaveze u školi, neki bili bolesni. U svakom slučaju, odavno nas nije bilo ovako malo. A u stanici su, pored nas, bili još samo polaznici vežbovnog seminara hemije 1. Očigledno je stanica bila prilično pusta, ali je ipak bilo vrlo lepo jer su obe pečurke i cela računarska bile privatna svojina nas FIZIČARA. :)

Prvo predavanje – C programski jezik, ali u dve grupe, početničku i “advanced”. :D U početničkoj “grupi” kod Uroša je bila samo moja malenkost, jer ja stvarno nisam dobar u programiranju. Ostali su u računarskoj učili o kompajliranju u Linuxu i uopšte o radu u C-u kod Srećka. Zatim su nam predavači sa Instituta za fiziku (B.Acković i A.Zarić) pričali o GNU alatima, klasterima, Grid-u, za nas novom jeziku – Python (Pajton). Na predavanju o Pajtonu kod Andrije Zarića dobijali smo i čokoladice koje smo, naravno, trebali prethodno da zaslužimo. Mara je dobila prvu.

Sutradan – još programiranja, programiranja ali i malo matematike. Posle doručka nam je Uroš pričao o celularnim automatima i pisali smo kod za Game of life. U isto vreme su Mina i Rade bili na predavanju kod Srećka, ali se ne sećam o čemu je konkretno bilo reč. Zatim nam je Andrija pričao o algoritmima inspirisanim prirodom, a posle ručka nas je Srećko upoznao sa pravilima žurke u C-u. Trebalo je da isprogramiramo strategiju za jednu igru kockicama sličnu jambu da bi se u petak takmičili. Bilo je zanimljivo gledati Miljana i Igora kako se takmiče u proseku poena na milijardu iteracija, a razlika se javljala tek na četvrtoj decimali. Posle večere nam je Zeca predavala verovatnoću i statistiku da bismo lakše shvatili Marinino predavanje o Monte Carlu.

Treći dan je počeo Monte Carlom. Gospodin koji nije znao ništa o programiranju kada je došao na seminar je shvatio da je programiranje stvarno moćna stvar. Većini je Marinino predavanje bilo prilično zanimljivo. Posle smo konačno imali malo odmora od programiranja. Mlađen Đurić nam je predavao o modifikaciji vremenskih prilika i meteorologiji uopšte. Kod druge Marine slušali smo o upotrebi grafičkih kartica u pravljenju superračunara. Zatim smo prezentovali igračke o kojima je Mara već pisala u postu o zimskom seminaru. Posle večere smo gledali film “Jezgro” koji je prepun fizički nemogućih pojava, a zatim smo diskutovali o glupostima koje su se javljale.

Petak je bio rezervisan za bioinformatiku i naučno novinarstvo. Katarina Petrović nam je prvo pričala o primeni računara u biologiji, a posle smo i programirali nešto u MatLab-u. Naučno novinarstvo je bila druga tema o kojoj je Katarina pričala. Potom smo trebali da napišemo članak o jednom naučnom projektu na kom je Katarina bila saradnik na osnovu pres konferencije koju je ona održala. Posle večere je usledila dugo očekivana žurka u C-u. Svi smo se okupili u geografiji i na platnu gledali borbe. Većini je ovo bilo jaaako zanimljivo.

Sutradan smo krenuli kućama. Mnogi su ovaj seminar proglasili za jedan od najboljih. Za nama je ostala pusta stanica, koju su u nedelju napunili LNŠ-ovci. Do letnjeg seminara – Aurevoir, Petnica…

eXploratorium

Po zavrsetku zimskog seminara fizike, odmah je usledio eksploratorijum. Pauzu izmedju dva seminara sam iskoristila da se malo naspavam, dok me spremacice nisu izbacile iz sobe radi ciscenja :) . Oko 12 sati su poceli i ostali polaznici da dolaze. Prvo je organizovan uvodni razgovor na kome smo se upoznali sa vodjom seminara i programom. Vec po samom planu, videlo se da nece biti mnogo naporno. Posle rucka je usledilo predavanje o Viminacijumu, a potom o metodologiji pisanja naucnog rada by Jelena Gledic. Korisno predavanje koje bi koristilo svakom polazniku. U 21h je organizovana tribina o preciznosti izrazavanja u nauci, na kojoj sam videla da moram da budem izuzetno precizna da bi nekom i pertlu objasnila kako da veze :) . Posle malo svadja i rasprava na tribini, otisla sam na spavanje prilicno izmorena od lumpovanja prethodne noci :) .
Sutradan je u 12h organizovano predavanje iz psihologije, tj o psihometrijskim karakteristikama testa. Zatim u 16h, Milan Cirkovic, predavanje o istoriji nauke ili nastanku naucne misli. Saznali smo dosta o glavnim naucnim revolucijama(ima ih 3,5 :) ), a i o naucnim dostignucima za koja sam mislila da su tekovina novijeg doba, kad ono jos iz srednjeg veka, i ranije. Dosta toga je bilo izgubljeno, i tek skoro pronadjeno. Uvece je usledilo prilicno veselo i zanimljivo multidisciplinarno(na cemu je bio i naglasak) predavanje, koje je drzao Nikola Bozic, iz etnoastronomije. Prilicno cudan spoj, i do samog pocetka nismo znali o cemu se radi. Al evo u cemu je stvar: grupa istrazivaca je isla po planinskim selima i ispitivala zitelje o pojavama na nebu(pomracenje Sunca, Meseca,komete i sl.) a zatim su zapisivali njihove odgovore. To su cesto bile narodni mitovi i bajke, a nama je sa naseg aspekta delovalo prilicno zabavljajuce, ali je to predstavljalo istrazivanje kojim se moze utvrditi koliko su pojave na nebu uticale na svakodnevni zivot ljudi, i sta su oni cinili kad se te pojave odigraju. Culi smo razlicite price o tome zasto februar ima manje dana nego ostali meseci, kako se Sunce krece i da se za vreme njegovog pomracenja pravi hlebcic protiv epilepsije :) .
U petak prepodne je bilo posveceno predavanju iz arheologije, tacnije o decjoj zrtvi tokom istorije. Predavanje se kasnije pretvorilo u zaista zivu konverzaciju, usled prilicno intrigirajuce teme. Zatim ponovo Milan Cirkovic sa predavanjem o misaonom eksperimentu. Culi smo dosta o Ajnstajnovom liftu, Maksvelovim demonima itd. Tokom veceri su bili emitovani crtaci iz ratnog perioda, koji je bio tema seminara istorije. Organizovane su naravno i raznorazne grupne igre(asocijacije, mafija i sl.) od strane polaznika molekularne biomedicine i psihologije.
Poslednjeg dana seminara slusali smo Gabora Mesarosa o obogacivanju prirodnih ekosostema. Usledilo je malo psihologije, a popodne je bilo rezervisano za filmovano predavanje o utemeljenju naucne misli sa nasim poznatim naucnikom Zvonkom Maricem. Vece je bilo obelezeno vec standardnom zurkom, koja je potrajala do ranih jutarnjih casova. Ujutru se velika grupa neispavanih polaznika polako ukrcala na autobus, svako ka svome rodnom mestu, pa do sledeceg eksploratorijuma ili barem obicnog seminara.