Kako zbog kapaciteta stanice nije bilo moguće da samoj konferenciji prisustvuju svi autori svih radova, u stanici smo tih dana bili Tamara, Badža, Tripun, Cvica, Vlade i Mara (tj. ja). Đole (Đorđe Rakić koji nije Đorđe Rakić sa seminara matematike) je jedan dan navratio do nas, kao i Jelena (Pajović), Saška (Aleksandra Alorić) i Steva (Stevan Radanović). Doduše, ovi ostali nisu navratili zato što gaje posebne emocije prema nama, nego da pokupe opremu za predstojeći Festival nauke. Naravno, Acko (rukovodilac seminara, Branimir Acković) je sve vreme bio naša tiha moralna podrška. Tiha i nevidljiva.
Spomenućemo jednu od priča koje možemo svrstati u urbane legende iz Petnice, te nemojte verovati svakoj reči. Prvog dana, trebalo je da do pola četiri (popodne) okačimo naše postere na pripremljene panoe. Do jedan i petnaest, zapravo su svi posteri bili okačeni. Ili skoro svi. Kako je Institut za fiziku u Zemunu ljubazno sponzorisao štampanje postera polaznika seminara fizike, postere je u Petnicu trebalo da donese Acko. U neko vreme, Tripun je odlučio da nazove naše sunce (pokazivač na letnji seminar). Dijalog mobilnim telefonom je tekao ovako:
Tripun:”Acko, ovaj, gde si ti? Treba da okačimo postere.”
Acko:”Au, Petnica!”
Da nismo fizičari i da ne znamo za teslione, solitone, metamaterijale, kvantnu povezanost i paralelne univerzume, verovatno bi nas začudilo kako je Acko u Petnicu stigao na vreme da okačimo postere. Doduše, deo sa primenom teorije relativnosti i ograničenjem na brzinu svetlosti u vakumu u celoj priči nam i dalje nije najjasniji.
Slede apstrakti radova sa seminara fizike koji su ove godine učestvovali na konferenciji:
Tamara Đorđević i Marko Živanović: Transverzalni modovi optičkog rezonatora
Apstrakt: U ovom radu smo razmatrali funkcije prostornih raspodela zračenja u optičkom rezonatoru. Stacionarna stanja rezonatora se opisuju određenom raspodelom zračenja koja se naziva poprečni ili transferzalni mod rezonatora. Potvrđeno je da su ovi modovi opisani Gaus-Ermitovim polinomima. Ukoliko se osobine rezonatora (dužina i ugao nagiba ogledala) menjaju u vremenu , poprečna raspodela inteziteta nije konstantna, već se takođe menja u toku vremena, odnosno dolazi do prelaska iz jednog moda u drugi. U literaturi se ne nalaze dobro opisana prelazna stanja između modova pa su ona posebno proučavana i opisana u ovome radu. Pokazano je da se pomoću korišćene metode ne može izvesti opšta zakonitost po kojoj se smenjuju funkcije raspodele prelaznih modova jer svaki prelazni mod zavisi od načina na koji se prelaz odvija. Izmereno je da je snaga čistih modova i do 100 puta veća od snage prelaznih modova.
Miljan Dašić i Marija Janković: Simulacija kretanja indeksa berze optimizovanim fraktalnim funkcijama
Apstrakt: Cilj rada je ispitivanje fraktalne prirode funkcije kretanja indeksa berze tokom vremena. Napisana je simulacija u programskom jeziku C++ koja generiše fraktalne funkcije koje kopiraju kretanje indeksa berze. Računarski generisane fraktalne funkcije su optimizovane genetičkim algoritmom, tako da vrednosti konačnih funkcija minimalno odstupaju od vrednosti indeksa berze. Zaključeno je da se optimizacijom fraktalnih funkcija može kopirati kretanje indeksa berze u određenim vremenskim intervalima. Fraktalne funkcije su česte u prirodi i važne u mnogim fizičkim procesima, tako da se uopšteno ovaj metod može primeniti i za ispitivanje drugih funkcija fraktalne prirode.
Igor Marinković i Luka Butulija: Određivanje distribucije sila u granularnim materijalima
Apstrakt: U nasem radu predstavljamo rezultate dobijene serijom sistematičnih eksperimenata dizajniranih za određivanje distribucije granularnih materijala. Prilikom izvođenja eksperimentima imali smo mogućnost određivanja raspodele sila u zavisnosti od mnogih činilaca u vidu promenljive visine stuba granularnog sistema, promenljivih vrednosti sila koje su vršene na pakovanje, kao i nekih činilaca prilikom obrade rezultata.
Nikola Mrkšić i Stefan Badža: Distribucija bogatstva unutar društva
Apstrakt: Proučavanje distribucije bogatstva prouzrokuje znatnu količinu interesovanja zbog trenutne ekonomske krize. Rađeno je proučavanje distribucije bogatstva pomoću analogije između tržišta i idealnog gasa. U ovom radu opisana su dva modela interakcija između agenata. Uvedena je entropija radi pokazivanja stabilnosti sistema. Dobijeni rezultati prikazuju raspodelu bogatstva u društvu u zavisnosti od faktora štednje i poreza.
Vladimir Petrović i Aleksandra Mikić: Ispitivanje osobina piezo kristala i piezo zujalica interferencijom
Apstrakt: U radu je opisano izduženje piezo kristala i piezo zujalica kada se na njih dovede električni napon. Za određivanje izduženja kristala i zujalice za različite napone je korišćen Majkelsonov interferometar. Ogledalo u jednoj grani interferometra je postavljeno na piezo element (piezo kristal ili zujalica) tako da dužina te grane može da se menja. Registrujući promene u interferencionoj slici određeno je izduženje piezo elementa. Za primenjene napone do 5000 V izduženje piezo kristala je oko 900nm, a kod piezo zujalica 2,5μm pri naponu od 6V. Pored merenja izduženja pri primeni određenih napona, nacrtana je histerezisna petlja za oba piezo elementa. Određeno je vreme relaksacije piezo zujalice kada se sa nje ukloni električno polje odnosno napon.
Ognjen Tripunovic i Svetislav Ćirić: Ispitivanje osobina planarnih i sfernih sočiva
Apstrakt: Metamaterijali predstavljaju relativno novu grupu veštačkih materijala čija se glavna karakteristika ogleda u negativnom indeksu prelamanja ovakvih struktura. Zbog svojih izuzetnih performansi, moguće ih je koristiti za pravljenje supersočiva, tj. sočiva koja prevazilaze difrakcioni limit. U ovom radu dat je teorijski opis prostiranja svetlosti kroz sočivo napravljeno od metamaterijala uzimajući u obzir dve geometrije: planarnu i sfernu. Numerički rezultati pokazuju zavisnost prelomljenog dela polja od opsega frekvencija, upadnog ugla, kao i od samog oblika polja puštenog na supersočivo. Prikazana je moguća primena sfernog sočiva baziranog na metamaterijalu kao rutera u optičkim telekomunikacionim sistemima.
Ove i apstrakte radova ostalih učesnika ovogodišnje petničke konferencije možete naći na ovom linku.