Seminar je bio ispunjen predavanjima sa konstruktivnim idejama i predlozima projekata kojima ce se polaznici baviti tokom ove godine. Vec prvog dana seminara nacekala su nas predavanja zvucnih (i za neke, svakako, isuvise komplikovanih za procitati) naziva, a prvo je bilo: inflacioni mehanizam u standardnom kosmoloskom modelu, gde smo isprva nezno uvedeni u svet astrofizike i osnovne metode kojima je dokazano da se svemir siri, da bismo zatim bili razmrdani pricom o inflaciji. Iako bi prosecnog gradjanina nase zemlje rec inflacija uvek asocirala na ’93 godinu, polaznike naseg seminara ce ta rec od sada ipak asocirati na znatno ranija desavanja; tacnije, na zbivanja u trenutku 10 na -30 sekundi od nastanka svemira. Usledilo je predavanje o resenjima generalizovane (3+1)dimenzione nelinearne Sredingerove jednacine, informativna prica o tehnici F-ekspanzije i principa homogenog balansa, mada se autor ovog posta licno ipak zadrzao na prvom, uvodnom delu, koji je mogao donekle da razume 🙂
Na prvi pogled, naslov Sinteza i osobine polimernih nanokompozita sa metalnim i poluprovodnickim nanocesticama, zvuci mozda cak iritirajuce komplikovano, ali, kao sto to obicno biva, predavac se potrudio da nam predstavi nanosvet – oblast velikog broja aktuelnih istrazivanja. Tako smo saznali kako spreciti povecavanje (i time gubljenje vaznih svojstava) nanocestica sklapanjem sa raznim polimerima matricne strukture. Nakon price o fototermalnom efektu sa akcentom na njegovoj primeni, usledila je (za vecinu sokantna:) prica o metamaterijalima, materijalima koje karakterise negativan indeks prelamanja. Jedna od posledica te osobine ovih materijala jeste moguca realizacija cuvenog nevidljivog ogrtaca koji poseduje Hari Poter (vec zaista ostvareno za mikrotalase, doduse ne kao citav ogrtac;) ali i druge, manje “fensi” primene poput pojacivaca antena, MRI skenera, povecanje kapaciteta optickih diskova itd. To popodne je zavrseno jos jednom pricom o nanotehnologijama, a sat pred veceru bio je ispunjen uvodom u osnove elektronike – sta je to PN spoj, sta tranzistor, sta pojacivac – oznake na papiru i kako to realno izgleda.
Stvar koja je cekala 70 godina da bi bila konacno realizovana, Boze-Ajnstajn kondenzat, bila nam je takodje predstavljena tokom ovog seminara. Predavanje nam je razjasnilo sta je to, cemu sluzi, kako se dobija, ponajvise kako ohladiti materijal na temperature tik iznad apsolutne nule i kako izmeriti temperaturu u takvoj materiji. Iz ciste fizike presli smo na primene fizickih metoda u realnom svetu predavanjem o modeliranju raspodele bogatstva, gde su nam najpre objasnjene osnove verovatnoce, a zatim i predstavljena analogija izmedju idealnog gasa i trzista, gde su molekuli agenti na trzistu, energija molekula njihovo bogatstvo itd. Kao jedan od projekata bilo je predlozeno i ispitivanje odvajanja mehura kada stigne do povrsine tecnosti u kojoj se nalazio, posmatranje delica izbacene mase viskoznih fluida. Iako vam se mozda cini da nema nista posebno u materijalima nalik pesku i kuhinjskoj soli ili seceru, predavanje o granularnim materijalima bi vas dakako razuverilo. Tokom ovog predavanja paznja je uglavnom bila posvecena osobinama takvih materijala (kakvih ima u sva tri agregatna stanja), separaciji po velicini, paternima stojecih talasa koji se javljaju kada vibrira podloga na kojoj je tanak sloj takvog materijala, a zavrsni deo je bio predlog projekta simulacije i eksperimenta koji bi ispitivali kompatifikaciju granularnih materijala, cega je cilj postici maksimalnu gustinu, odnosno sto optimalnije rasprediti ovakve cestice. Struktura materije – ljustenje luka – provelo nas je, prateci istoriju naucnih otkrica, od cetiri elementa u staroj Grckoj do samih kvarkova i drugih elementarnih cestica danasnjice.
Poslednje predavanje na seminaru, ali nikako i najmanje vazno ili najdosadnije, bilo je Prostiranje svetlosti kroz opticke rezonatore, gde smo saznali sta su to opticki rezonatori, kako u kvantnoj optici postoji verovatnoca da foton odredjene energije prodje kroz ogledalo, te u rezonatoru nastane stojeci talas, sta su to longitudalni, a sta transferzalni modovi i konacno – kako rade laseri. Predavac (ciji “pointer” koji je koristio na pocetku prezentacije defintivno niko nece zaboraviti:) je dao zaista sirok skup predloga za eksperimente u dobro snabdevenoj petnickoj optickoj laboratoriji.
Seminar je zavrsen jednom standardnom petnickom zurkom kakvu vecina fizicara voli (mada se neki ne bi slozili :P) pretezno uz stari dobri ex-yu rock.