Milica Božanić i Kristina Nikolić

Mentori: Miljan Dašić, Igor Stanković

PDF

U ovom radu je ispitana efikasnost grafena u zaštiti bakra od atoma vodonika. U ranijim istraživanjima proučavana je hemijska interakcija između atoma vodonika i grafena (Ito et al. 2008), dok je u ovom akcenat na ispitivanjima mogućnosti za praktičnu primenu grafena u zaštiti metala. Napravljena je numerička simulacija za modelovanje sistema koji se sastoji od atoma bakra, vodonika i strukture grafena. Sistem je posmatran za tri različite inicijalne temperature grafena i deset različitih inicijalnih kinetičkih energija atoma vodonika. Utvrđeni su uslovi pri kojima vodonik difunduje kroz grafen, pri kojima se adsorbuje, tj. zakači na njegovu površinu, i pri kojima se odbija od njega, u zavisnosti od navedenih parametara. Definisana je granična vrednost koeficijenta difuzije. Ukoliko je koeficijent difuzije manji od te vrednosti grafen se može smatrati efikasnom zaštitom. Dobijeni rezultati pokazuju da inicijalna energija vodonika određuje efikasnost grafena kao zaštite, dok je zavisnost od temperature grafena na ispitanom opsegu slaba. Na manjim energijama grafen potpuno štiti bakar od atoma vodonika, dok sa povećanjem početne kinetičke energije vodonika nakon izvesnog praga ta efikasnost se smanjuje. Takođe, iznad određene vrednosti energije grafen je kao zaštita neprimenjiv, pošto svi atomi vodonika prodru do metalne pločice. Navedeni rezultati su za sistem posmatran u opštem slučaju, u kome su atomi vodonika slučajno raspoređeni i brzina im je usmerena u pravcu normale na metalnu pločicu.

Katarina Vukosavljević i Ivana Burmazović

Mentori: Marko Kuzmanović

PDF

U ovom radu bavile smo se modelovanjem dinamike relaksacije kvazičestičnih ekscitacija u superprovodniku i poređenjem dobijenih rezultata sa realnim eksperimentalnim podacima. Naš model zasniva se na difuzivnom transportu kvazičestica, gde su uračunati i članovi koji opisuju izvor ekscitacija i rekombinaciju kvazičestica. Za modelovanje izvora ekscitacija korišćen je poluprovodnički model tunelovanja kvazičestica kroz tunel spoj u superprovodnik. Dinamika relaksacije kvazičestica modelovana je pomoću dva pristupa koja su upoređivana: aproksimacije vremena rekombinacije i drugog, u kom brzina relaksacije linearno raste sa povećanjem broja kvazičestica. Na osnovu prvog pristupa dobijeni su rezultati koji se ne slažu sa eksperimentalnim podacima.

Isidora Rapajić

Mentor: Vladimir Gligorijević

PDF

U ovom radu predložena je analiza kolaboracionih mreža iz ugla multipleks reprezentacije. Multipleks mreže predstavljaju novi način reprezentovanja i analiziranja kompleksnih sistema. Formirana je multipleks mreža naučnih kolaboracija na osnovu naučnih radova preuzetih sa arXiv.org. Mreža ima 30 slojeva, a svaki sloj odgovara mreži kolaboracija jedne od matematičkih disciplina. Izvršena je pojedinačna i kolektivna analiza slojeva multipleks mreže. Na osnovu ispitivanja distribucije stepena čvorova i najkraće prosečne putanje, pokazali smo da slojevi multipleks mreže imaju osobine scale-free i malog sveta (eng. small-world). Takođe, utvrdili smo da algebarska topologija i kvantna algebra, spadaju u jedne od „najsocijalnijih” matematičkih disciplina na osnovu koeficijenta asortativnosti. U ovom radu, uvedene su mere strukturne similarnosti među slojevima i među čvorovima multipleks kolaboracione mreže. Na osnovu njih je izvršena klasifikacija i grupisanje matematičkih disciplina i matematičara. Za pojedine grupe disciplina, dobijene isključivo na osovu strukturnih sličnosti između slojeva multipleks mreže, pokazano je da se slažu sa već postojećim klasifikacijama.

Jelena Ristić, Nikola Maksić

Mentori: Gordana Milutinović-Dumbelović, Vladimir Gligorov

PDF

Cilj ovog rada bio je merenje odnosa grananja Higsovog bozona na dva Z bozona kako bi se utvrdilo koliko često se taj proces dešava u prirodi. Korišćeni su podaci iz CERN-a dobijeni simulacijom budućeg eksperimenta CLIC na energiji od 3 TeV. Pri sudaru snopa e+ i e– posmatran je događaj u kome se W+W– fuzijom dobija Higsov bozon, pri čemu se on dalje raspada po jednačini $H \to ZZ^* \to q\overline{q} l^+l^-$. Primenom multivarijantne analize u okviru koje je korišćen BDTG metod dobijeni su rezultati za odnos grananja (4.30±0.09)%. Ovi rezultati doprinose preciznijem određivanju osobina Higsovog bozona pri interakcijama sa drugim česticama.

Ivana Stojiljković

Mentori: Marko Kuzmanović, Danijel  Silađi, Aleksandar Bukva

PDF

Cilj ovog rada je konstrukcija optičkog sistema koji bi bio pogodan za korišćenje kao objektiv u kameri ili u fotoaparatu. Objektiv koji je konstruisan ne poseduje zum tj. ima fiksnu žižnu daljinu. Algoritam koji je izprojektovan funkcioniše tako što za zadatu žižnu daljinu pronalazi raspored i karakteristike sočiva koja sačinjavaju optički sistem sa žižnom daljinom približnom zadatoj i minimalnom sfernom aberacijom. Za simuliranje optičkog sistema korišćen je matrični pristup geometriskoj optici. Sistem sa najboljim karakteristikama je dobijen upotrebom genetskog algoritma. Kao rezultat dobijeni su objektivi koji su sačinjeni od dva ili tri sočiva čija se žižna daljina razlikuje za manje od 0.01% od zadate i kod kojih je sferna aberacija minimalizovana, što znači da je istog reda veličine kao i kod već postojećih objektiva.

Emilija Đorđević

Mentor: Ognjen Stanosavljević

PDF

Ispitivan je efekat brazilskog oraha, pojava da se pod uticajem vibracija veće granule kreću ka vrhu granularne smeše, kao i inverzan efekat brazilskog oraha, koji se dešava kada veće granule tonu. Eksperimenti su rađeni pri horizontalnim vibracijama posuda čije su širine približno jednake prečniku kuglica, kao manjih granula, kako bi ispitivani granularni sistemi bili dvodimenzionalni. Sa snimaka je određivana srednja brzina kojom se veći disk (uljez) kreće kroz smešu. Ispitivan je uticaj frekvencije vibracija posuda, odnosa gustina manjih granula i uljeza, kao i prečnika uljeza koji tone na pojavu efekta. Posmatrano je i kretanje granula u smeši dve vrste granula koje se razlikuju po veličini, kao i kretanje uljeza u takvoj smeši. Dobijeno je da pri horizontalnim vibracijama posude srednja brzina uljeza na isti način zavisi od odnosa gustina manjih granula i uljeza, kao i pri vertikalnim (Hou i Shi 2003), i to srazmerno korenu tog odnosa. Zavisnosti od frekvencije i od prečnika uljeza koji tone se razlikuju u odnosu na vertikalne vibracije. Sa porastom frekvencije, brzina kretanja uljeza opada. Povećanjem prečnika kod uljeza koji tonu, brzina se prvo povećava do određene vrednosti prečnika, a nakon toga postaje obrnuto srazmerna veličini prečnika.