XLAB Međunarodni naučni kamp

XLAB je eksperimentalna laboratorija smeštena u Getingenu u Nemačkoj, koja održava kurseve u oblasti prirodnih nauka, a namenjene učenicima srednjih škola, brucošima i nastavnicima. Međunarodni naučni kamp koji XLAB održava leti u dva navrata, u trajanju od tri i po nedelje, namenjen je učenicima i studentima širom sveta, starosti od 17 do 20 godina. Ukratko, XLAB je nemačka Petnica sa fensi skupom opremom i bez mlađih saradnika. Ove godine, zahvaljujući Petnici, junski kamp posetila je Vera Jovanović, a isto zadovoljstvo u avgustu pripalo je meni.

Kamp se sastoji od tri petodnevna kursa, a van klasičnog „od devet do pet“ radnog vremena organizovan je niz društvenih aktivnosti i izleta. Za svaku nedelju u ponudi su po tri različita kursa iz oblasti hemije, fizike i biologije. Učesnici su po tim kursevima raspoređeni tako da nisu uvek ispunjene sve primarne želje, što zapravo najčešće dovede do pozitivnih posledica. Slično kao i u Petnici, isproba se nova oblast na opipljivi, neškolski način. Lično, pohađala sam kurseve analize hrane (ni ugljeni hidrati ni proteini ne izgledaju tako zabavno kada su izolovani), zračenja u bio-naukama (mučenje biljaka radioaktivnim izotopima zarad bioloških saznanja zapravo izgleda zabavno) i kurs neurofiziologije (zabadanje elektrode u mozak skakavca pod tvrđenjem profesora da jadne životinjke ne osećaju bol). Poslednji navedeni, kurs neurofiziologije, kao elegantan spoj biologije, hemije i fizike, proslavljao je interdisciplinarnost u pravom petničarsko-seminarskom duhu. Zanimljivi detalji u početku bila su zakonski propisana pažnja posvećena bezbednosti u laboratoriji i dobra oprema. Šipkom cezijuma se zapravo ne treba igrati i usmeravati je u proizvoljnim smerovima, a postoje i Gajger-Milerovi brojači sa ispravnim ekranom i nedekorisani gomilom virećih žica. Ipak, odlična oprema i saradnja sa čuvenim Georg-August Univerzitetom, iskorišćeni su kroz niz preinteresantnih, ali dosta kratkih i uputstvima strogo vođenih eksperimenata.

Dvadeset pet dana u društvu mladih zainteresovanih ljudi iz petnaestak zemalja svakako proširuje i vidike u aspektima socijalnih interakcija i multikulturalizma. Bilo je razbijanja predrasuda, ali i potvrđivanja nekih sitnijih o mentalitetima i običajima. Najveće razlike među ljudima su se zapravo ticale ukusa o hrani, mada su se po omiljenim vidovima zabave dosta izdvajale drage Balkanke, Antonija i (Petničarka-biologičarka) Vanja. Po raspevanosti je mogao da im parira još samo drugar iz Šri Lanke. Naravno, iskorišćavale smo svaku priliku da se hvalimo Petnicom, odnosno Višnjanom.

Getingen, čuveni univerzitetski gradić, kao jednu od najzanimljivijih atrakcija pružio nam je samostalno organizovanu posetu groblju. Zvuči morbidno, ali dva potencijalno Gausova groba, Maks Bornov spomenik sa sve kul formulom, aleja Nobelovaca i još neke parcele, bili su nezaobilazne turističke lokacije. Poslednja dva dana proveli smo na ekskurziji u Berlinu. U zemlji Ajnštajn kafića i Lajbnic keksića, glavni grad je bio očekivajuće oduševljavajuć.

Za kraj, ništa drugo do želja svim Petničarima da što pre osete duh rada u ovakvoj nekakvoj sredini sličnoj petničkoj, sa dobrom opremom, izvanrednim profesorima, fenomenalnim kolegama iz celog sveta.

 

Marija Janković