Prvi dan jesenjeg seminara opisuju vam Vlada, Goran i Dušan:
Većina mladih fizičara se okupila na stanici u Valjevu i razmenila nova iskustva. Posle jako dugog čekanja u autobusu, krenuli smo u stanicu. Cela fizika 1 se iznenadila jer je Dušan (Crnogorac) stigao na vreme u krug istraživačke stanice.
Na prvom predavanju kod Igora Saloma sa Instituta za fiziku, videli smo da svet oko nas nije onakav kakvim smo ga vekovima zamišljali. Klasični tj. njutnovski pogled na svet očigledno je nemoćan da objasni kako funkcioniše priroda u sićušnim razmerama. One koji su pažljivo slušali zaprepastila je činjenica da naš svet nije lokalno-realističan, tj. da priroda nije normalna.
Nebojša Perišić je održao predavanje o nanočaurama. Pokušali smo da zamislimo svet objekata milion puta manjih od buve. Sanja je, kao i na letnjem seminaru, bila zadivljena Nebojšinom rečitošću a još više lepotom i glasom… Svi smo bili impresionirani kada je bilo govora o uništavanju kancerogenog tkiva, ali smo se malo razočarali kada smo čuli da još uvek nije bezbedno ubacivati nanočaure u organizam. Uglješa se najviše uplašio, a svoj strah nije suzbijao, već je odmah pitao za bezbednost čovečanstva. Posle predavanja, Nebojša je odgovarao na naša brojna pitanja, a pročulo se da smo bili tako aktivni zbog Zece (koja je takođe bila sa nama), a to naravno nije tačno. Na kraju je predavač dobio gromki aplauz, a ostali su živeli srećno i zadovoljno do kraja pauze.
Uveče smo otišli na ekstremno poverljiv sastanak (sa otvorenim prozorima u astronomskoj učionici). Firma je postala nešto jako komlikovano, pa se sada ne sećamo tačnog naziva te institucije.