Zlatan Vasović i Maja Stošić
Mentori: Stevan Radanović, Daniel Silađi
Cilj ovog rada je simuliranje kretanja pešaka raspoređenih u grupe sa vođom. Korišćen je model ćelijskog automata. Svaku grupu čini određen broj pešaka od kojih je tačno jedan vođa. Kretanje pešaka se zasniva na agregaciji (kretanju ka centru grupe kojim grupe odražvaju krutu strukturu) i kretanju ka zadatom cilju. Podvrste kretanja ka zadatom cilju su kretanje ka izlazu, kada pešak zna gde se izlaz nalazi, i praćenje, kada se pešak kreće ka voði. Pešacima su zadate verovatnoće za oba aspekta kretanja. Uvedena je mogućnost zamene pozicija pešaka kako bi se oni mimošli ako se formira zastoj. Simulirane su situacije evakuacije za različit broj grupa pešaka, verovatnoće kretanja, strukture grupa. Razmatrani su slučajevi kada je praćenje pristuno kao aspekt kretanja i kada nije. Uočeno je da pojave agregacije i praćenja usporavaju evakuaciju, dok je povećanje broja grupa ubrzava, što se slaže sa situacijama iz stvarnog života. Zaključeno je da se variranjem verovatnoća i drugih parametara modelom mogu simulirati različite realne situacije, npr. kada je pešacima primarno da budu blizu članova svoje grupe ili da što pre napuste prostoriju.