Letnji seminar fizike se privodi kraju

Autor: Isidora Rapajić
Letnji seminar fizike se privodi kraju, spremam se za bleju. Stanje na projektu odlično. Program je nekoliko puta u toku dana izbacio  „neće“,  međutim uz pomoć entuzijastičnih saradnika je ipak proradio. Na završnom sastanku nisam imala ideju kako izgleda moj sendvič (dobra stvar – loša stvar – dobra stvar)  i sada kada imam malo više vremena da razmislim o tome, zaključujem da je opšti utisak svakako u plusu.
Već na prvom sastanku smo dobili okvirni plan seminara. Veći deo se svodi na rad na projektima, u najavi su par predavanja i odlasci na Gradac i bazen. Seminar je zvanično počeo, za ručak nas je kao i obično sačekao čuveni petnički pasulj a posle toga smo išli da razgovaramo sa saradnicima o projektima. Kao odgovor na to, dobijali smo gomile radova koje je trebalo proučiti i spremiti se za prezentovanje drugog dana. Na prezentacijama smo kolektivno zablistali, pitanja koja su nam postavljali saradnici su svakako pomogla da shvatimo šta treba da bude sledeći korak i na koji način to treba izvesti jer ciljevi naših projekata ugalvnom nisu bili jasno definisani. Počeli smo da pišemo svoje dnevnike rada koji su u početku ličili na dnevnike bleje i kada smo konačno shvatili kako to treba da izgleda, saradnici su izgubili želju da ih čitaju. Većina polaznika se ove godine opredelila za simulacije, problemi tipa „program mi kaže neće“ su bili učestali a eksperimentalci su najviše vremena provodili skapajući aparaturu. Odlazak na bazen je prijao iako je bilo očekivano da će veći broj polaznika izraziti želju da  izgori na suncu. Na pešačenje i izlet na Gradac se ipak uputio veći broj polaznika fizike i to je bila odlična prilika za druženje sa ljudima sa ostalih seminara. Problem je bio što nismo poneli dovoljno vode i prvi deo puta po suncu, kamenju i visokoj travi je bio isrpljujući. Posle toga je usledilo hodanje kroz hladnu vodu i jedva smo čekali ručak i da Savan odobri odmor. Nakon što smo se vratili u stanicu onako umorni, predožen nam je odlazak u pećinu. Grupica preživelih, kojima nije bilo dosta šetanja, je ipak odlučila da bi bilo fenomenalno završiti dan obilaskom pećine i slepih miševa. Jedne večeri smo pogasili svetla i izašli napolje da gledamo kišu meteora i usput naučili dosta stvari o zvezdama i sazvežđima.
Posle toga smo intenzivnije radili, napredak se video, u svakom trenutku je stanje na projektima bilo pod budnim okom saradnika. Sledeći krug prezentacija se završio tortom, rođendanskom žurkom i slušanjem muzike u staroj geografiji do kasno. Predavanja koja smo imali su bila o mogućnostima za rešavanje problema tri tela, o česticama i dešavanjima u CERN-u, o tome kako je fizika svuda oko nas i kako su to povezani veliki naučnici, kao i o tome kako se prezentuje, što je bilo jako korisno ponovo čuti iako smo isto to slušali mnogo puta. Ponovo rad na projektima i priprema za završne prezentacije, samo što je efikasnost mnogo opala jer je umor počeo da nas savladava. Završne prezentacije su duže trajale i uprkos tome što većina polaznika nije imala ideju šta reći, prošlo je dobro. Ostalo je još stvari za uraditi, sezona mailova počinje, nadamo se da će do jesenjeg projekti dobiti konačan oblik. Poslednje veče smo proveli na žurci kod istoričara i ostali budni celu noć kao što to obično biva u Petnici.
Šteta što nismo uspeli da organizujemo kolektivan rat pištoljima na vodu, valjda će biti prilike za to neki drugi put.