Autor: Jelena Marković
Entropija našeg sistema se smanjila: okupili smo se u Petnici 19.8.2013 na ljetnom seminaru. Seminar se zove ljetni, ali vremenske prilike nisu odavale takav utisak.
Broj nas, polaznika, se kretao u intervalu od 9 do 13,
Brp∈[9,13]
a ni broj saradnika nije bio konstantan
Brs≠const.
Na žalost, mnogi polaznici nisu mogli doći na seminar, a neki saradnici su bili sa nama samo nekoliko dana. Radili smo na projektima, igrali asocijacije, mafije, svirali, pjevali…. Žurke, doduše, nismo pravili , ali su saradnici proslavili i za nas. Imali smo i interesantna predavanja, radionicu poslije koje smo dugo razmišljali o česticama i CERN-u. Bilo je tu još mnoooogo,mnogo drugih zanimljivosti koje se mogu doživjeti samo u Petnici.
Bingam (ili mu manje poznato ime Mario) je radio na posmatranju kretanja u nenjutnovskom fluidu (inače, fluid koji se ne ponaša kao njutnovski). Svi smo bili svjedoci savršenstva grafika u Paint-u, po čemu je postao nadaleko popularan. Ostalo je nejasno zašto se Sara i Petar muče programirajući u Fortranu „kad se sve to može lepo nacrtati u Paint-u“.
Napraviti nevidljivi ogrtač htjeli su Sara i Petar. Zaljubljeni Petar je možda htio da pod plašt sakrije blagi osmijeh nakon misterioznih nestanaka, dok su Sarini motivi ostali nepoznati do kraja seminara. Sara se i ovaj put nervirala (kao i prošle godine), samo ne zbog kolege, već zato što često nije znala šta da radi. Tu je Jelena uskakala da pomogne.
Jelena je naš novi vođa seminara (od ove godine). Ona se bavila raznim stvarima; od rješavanja jednačina, rastavljanja tonera , preko nabavke stvari iz Valjeva (ponekad se znao desti neobjašnjiv fenomen iščezavanja spiska), pa do dizajniranja zajedničke fotografije.
Ove godine smo bili kreativniji, za razliku od svih predhodnih. Fotografisali smo su u fontani. (Fontana u ovom slučaju ima značenje ograđeni krug bez vode.) Majstor fotografije je bio Ogi, koji je, od kada je došao na seminar, bio zadužen za tu oblast (a i mnoge druge).
Zbog malog broja fotografija krivi smo mi, Zoki i ja. Mi smo proučavali tečne klikere. Shvatili smo da su klikeri veliki pozeri, pa smo ih morali slikati/snimati sa svih strana, tako da je većina fotoaparata (a i sličnih uređaja) bila u našoj službi. Zokijeva sklonost ka muzici Josipe Lisac nije naišla na odobravanje ostalih polaznika. On je patentirao i novi način buđenja (Uputstvo: ako želite da se probudite otvorite kalkulator i upišite 202).
Da umanji našu krivicu, i napravi dosta fotografija za kratko vrijeme, uspjela je Ana. Njeno istraživanje zvuka gitare će se odvijati kod kuće.
Glavni u labaratoriji je bio Acko. Pred njegov dolazak održavalo se svečano sređivanje labe. Nad našim glavama kao da je odzvanjao eho: “nemojte biti kao elektronci”.
Marija i Ogi su ostali vijerni kuglicama (granularnim materijalima). Nisu krili oduševljenje zbog činjenice da ne moraju više da prave pakovanje tri sata. Kako bi nam dokazali svoju očaranost, Marija je na tabli nacrtala aparaturu permanentnim markerom, tako da smo ju gledadli duži dio seminara. Sa nama su podijelili i svoja veoma lijepa iskustva iz Njemačke i Hrvatske.
Da fizičarima obezbjedi dovoljne količine plastičnih metaka za rukom je pošlo Tijani. I naredne generacije polaznika će joj biti zahvalne. (a možda je naslutila neku osvetu hemičara, hm…. ).
Okarakterisati vazdušni tunel nije lako, a to najbolje zna Marija. Ko nađe nešto što ona nije probala sa dimom dobije čokoladu. U saradnji sa Košijem jedne večeri nam je obezbjedila dvosatnu pauzu. Parola im je bila „Dimom protiv struje”. Poslije tog dana nisu nešto bili omiljeni kod hemičara, ali nam je Petar popravljao odnose.Kako je Koši saradnik i na elektronici, željno iščekujemo njihove reakcije na ovaj podvig.
Zatim se, Marija pridružila Jovanu u misiji nalaženja različitih oblika u hidrauličnim skokovima…. Nismo sigurni šta su vidjeli jedne noći (bombone, keks ili pak kolače), ali im je sinula ideja da pod labe pretvore u šećernu poslasticu. Sigurna sam da su im mravi bili zahvalni, ali ne i Acko. O Jovanu nije potrebno više pisati, jer sve detalje možete pročitati na njegovom blogu ili fb stranici.
Petra i Kristina su tražile haos u kretanju fizičkog klatna… Arheolozi su otišli ranije, pa im nisu bili od velike pomoći oko aparature, ali su zato na njoj vrijedno radili Cekić i Vadan. Veliki broj aparatura se nije uspio ni prebrojati. Eh, da je još Cekić prošle godine znao koliko je zanimljiviji haos u fizičkom klatnu nego u lorencovom točku….
Od prvog dana Bukvant je imao „gotovu simulaciju, samo da se nešto odbaguje” i tako je ostalo do pred kraj seminara. Simulirao je šta se to događa kada laser prolazi kroz plazmu. Ovaj put je odlučio da nam se pridruži na fotografiji.
Samoodrživi polaznik, Milan, eksperimentisao je sa pojavom nesjedinjavanja naelektrisanih kapi.