Poozdrav svima u Petnici!
Evo konacno stigoh u ovu “daleku” zemlju i grada Gottingen-a i mogu vam reci da su prvi utisci fenomenalni.
Nazalost trenutno ove nedelje sam na kursu Anatomije posto je i Milosa (sa hemije) i mene Petnica dosta kasno prijavila pa nismo imali mogucnosti da biramo. Ali nema veze i ovako je veoma zanimljivo. Seciramo svinjska pluca i srce a ovih dana cemo ici da vidimo mrtva ljudska tela i njih secirati takodje…
Sad moram da idem. Ako neko ima nesto da pita, kaze,
U, secam se Anatomije, taj miris se nikad ne zaboravlja… Osecalo se na celom spratu… Odakle su sve dosli ucesnici???
Meso! 🙂
Ali sad je jasnije zasto tvoju kolumnu zovemo “The X-Files”:)
Ej pa ima dosta Korejanaca (oni nisu normalni, stalno su zajedno, stalno pricaju na njihovom korejanskom i imaju nekog profesora koji je sa njima. Valjda njihov obrazovni sistem ne dopusta ucenicima da izlaze van zemlje bez pratnje nekog od profesora…) ima dosta Spanjolki (i one samo pricaju na svom jeziku, stalno su zajedno i tako… ne pitajte me vise za njih :)) i ima jos ljudi iz Nemacke, Grcke, Portugala, Madjarske, Litvanije… Trebao je doci neki lik iz Kameruna ali mu nisu dali vizu. I tako… ima nas raznih!
Krivo mi je sto nemam priliku da prisustvujem kursu Materijalne fizike, pricala mi je jedna Austrijanka da su radili mnogo ludih stvari juce u Max-Plankovom Institutu koji je tu odmah do xLab-a. Al dobro, ni seckaje mrtvih ljudi nije lose 🙂
Zdravo drugari…
Vidim da ovaj moj post vise niko ne koristi i ja sam zbog toga jako tuzan, ali evo, vratio sam se iz Nemacke i dobio automatsko upozorenje da bih mogao nesto napisati o samom kampu i mojim utiscima. Pa evo da krenemo.
Nedelja prva:
Svi se onako malo ustrucavamo, plasimo da ne ispadnemo glupi pred drugima i te stvari ali to je sve normalno. Prve nedelje sam prisustvovao kursu anatomije (mozda i najboljem kursu tokom celog kampa). Zaista sam video neke zapanjujuce stvari poput mrtvog coveka, raznih preseka embriona i fetusa koje su nacisti pravili tokom Drugog svetskog… Popodne obino neke aktivnosti. Bazen, poseta nekoj tvrdjavi, obilazak grada… Na kraju nedelje jednodnevna eksurzija planini Harc. Za mene nista posebno jer je to mozda kao i svaka druga planina u Srbiji ali je to za Nemce prosto neka neprocenjiva prirodna lepota. U svakom slucaju fino…
Nedelja druga:
Uz pomoc mojih diplomatskih sposobnosti (danas sam saznao da je nas Ministar inostranih poslova zapravo fizicar i da mu je Njutn omiljeni naucnik) uspeo sam da se prebacim na Neurofiziologiju umesto Organske hemije. Bilo je jako fino. Uz pomoc veoma tankih elektroda, mikroskopa, osciloskopa i ostalih pomagala proucavali smo akcione potencijale izmedju nervnih i misicnih celija. Takodje smo analizirali signale koje Elephant Fish (vrsta ribe koja se snalazi u vodi pomocu elektricnog polja) salje kako bi se snasla u okruzenju. Sve u svemu jako lepi eksperimenti. U nedelju, izlet do grada Kassel-a gde se na svakih 5 godina odrzava najveca izlozba savremene umetnosti u svetu. Eee ono je zaista vredelo videti. Prosto bi covek pomislio “Pa ovo i nije neka umetnost, ovo bih i ja mogao da napravim” ali ponekad je i sama ideja bitna…
Nedelja treca:
Opet, pomocu svojih diplomatskih sposobnosti uspevam da se prebacim na ‘Radioaktivnu’ fiziku umesto Evolucije. Ovaj kurs me je najvise razocarao. Umesto da pricamo o nekim zaista zanimljivim stvarima, da izvodimo neke dobre eksperimente za koje oni imaju uslova mi smo vise pricali o radijaciji medju biljkama i u prirodi. Mislim OK je to ali mi se cini kao da su oni bili u fazonu “Mladi ne vole mnogo cistu fiziku (za razliku od genetike i molekularne biologije na koju se svi prze) zato cemo mi od ovog kursa napraviti neki miks”. U svakom slucaju palo mi je par ideja napamet za neke buduce projekte u Petnici…
Za kraj – Berlin:
Na kraju smo imali trodnevnu (u mom slucaju cetvorodnevnu jer smo avion imali tek sutradan) ekskurziju u Berlinu. Zaista fascinantan grad, obzirom da je pre 50 godina bio srvanjen sa zemljom. Sada su na mestu tih rusevina oblakoderi kompanija poput Mercedez, Opel, Bayern, Allianz… Cudo jedno. I stvarno ima mnogo toga da se vidi. Prve veceri smo obisli skoro sve znacajnije muzeje jer je bila Noc otovorenih muzeja. Pored muzeja obisao sam i Olimpijski stadion (tamo je Marko Pantelic vazan skoro kao i kancelar Nemacke), Brandebursku kapiju, Spomenik jevrejima, Rajhstag, neku ogormnu katedralu, Zlatnog andjela… Al ipak me je navise odusevio njihov javni prevoz. Znaci ja stvarno ne mogu da verujem da su im svi oblici javnog prevoza (podzemna, nadzemna, tramvaji i malo manje autobusi) tacni u minut. To je za mene, kao prosecnom Srbinu, prosto nepojmljivo.
Eto, to je bio kratak opis mog putasestvija kroz Nemacku. Ako neko ima bilo kakvih pitanja, neka slobodno pise i pise a meni ce biti drago.